Izvor: Blic, 20.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napraviću operu od romana "Na Drini ćuprija"
Festival muzike i filma „Kustendorf" okupio je eminentne svetske filmske stvaraoce. Ugledni reditelji Majkl Retford, Nikita Mihalkov, Fatih Akin, Kristijan Muniđu, glumci Miki Manojlović, Zoran Cvijanović, studenti režije iz 13 zemalja sveta, strani novinari... okupili su se u Drvengradu u Mokroj gori na Mećavniku gde danima uživaju u dobrim filmovima, odličnim koncertima, a u pauzi sa svojim domaćinom Kusturicom slade se srpskim specijalitetima i rakijom medovačom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Komentari gostiju su da nikada nisu bili na boljem i interesantnijem festivalu, a gradom od drveta su potpuno fascinirani. I domaćin festivala Emir Kusturica, u intervjuu za „Blic", kaže da je veoma zadovoljan.
Umetnici iz celog sveta došli su kod vas u Drvengrad na festival Kustendorf. Je l’ to dobro skovan plan i još jedan simpatičan način, vid vaše borbe protiv globalizma?
- To je samo potreba da se ovaj prostor oživi, pošto je on zamišljen kao jedna vrsta kulturnog Hilandara. Ideja je da Drvengrad bude domaćin dva, tri svetska festivala u pravom smislu reči, pošto se često u Srbiji nešto nazove svetskim pre nego što i postane. Dakle, ovo jeste svetski festival ne u meri u kojoj se postavlja crveni tepih, već u meri u kojoj ga težina motiva, tema i gostiju čini svetskim.
Da li vam prija ta situacija u kojoj eminentni svetski umetnici dolaze u malo „drveno selo" u Srbiji?
- Apsolutno. To je ono što je najlepše, pošto time izražavaju poštovanje prema našoj tradiciji i onome što mi direktno ili indirektno doprinosimo svetskom filmu.
Kakav vid emocionalnog i energetskog pražnjenja imate kada na sceni svirate sa No smoking orkestrom?
- To je kolektivna katarza. Em estetski, em čulno, em politički, čovek doživljava jednu katarzu koja pozitivno deluje na ljude, ali i na vas. Tako da su to veoma značajni trenuci u mom životu. Tu se ostvaruje ono čega u filmu nema, a to je direktan kontakt s publikom.
Koja je sudbina filma „Zavet" kada je o distribuciji reč, da li zaista nećemo imati priliku da ga vidimo nigde u Srbiji osim u Drvengradu?
- Evo vam sad jedan podatak: u „Delta sitiju" je otvoren savršen bioskop u kom se na projekciji pojavi svega četvoro, petoro ljudi! Učinjen je jedan, ne znam da li je smrtonosni, ali jeste težak udarac kulturi odlaska u bioskop. Kulturna politika vlasti je uspela da uništi infrastrukturu i rastera bioskopsku publiku. Bojim se da će sada biti vrlo teško da se to vrati. Dakle, da li je „Zavet" bio distribuiran, to je više pitanje sujete nego tržišne mere. „Zavet" je igrao u Rusiji, u Turskoj, 28. januara počinje i u Francuskoj i u svim zemljama u kojima ljudi vole da idu u bioskop, kao što su naši voleli pre tih promena koje su došle. Ja se nadam da ćemo uspeti da obnovimo naše bioskope i ideju gledanja filma u bioskopu.
Da li je moguće da ni od jednog distributera niste dobili ponudu za „Zavet"?
- Kao što vidite. Ali to mene ne brine. To su ideje ljudi koji imaju koncept razaranja domaće kulture, čiji sam ja deo.
Vaši filmovi pune bioskope i donose veliki novac, zašto ne razmišljaju ekonomski?
- Zato što oni nastoje da osvoje taj prostor za nekog drugoga, ne za nas. Ideja „Zaveta" i uopšte moja pojava se svuda u svetu, osim umetničkim, meri i tržišnim doprinosom. A ovde je uništena infrastruktura koja se veoma teško može oživeti, ali se ja ipak nadam da hoće.
Nakon ogromnog uspeha „Vremena Cigana", da li planirate da još neki vaš film pretočite u operu?
- Palo mi je na um kako bi bilo divno da se napravi opera „Na Drini ćuprija". Zato što je to roman 20. veka koji je već za ovu našu svest prošlost. Za ekranizaciju je najveći problem transfer iz jednog u drugi vremenski period, pošto je reč o 300 godina. Ta ogromna hronika može se muzičkim izrazom preneti u vanvremensko, jer muzika to lakše radi nego slika. Mislim da bi između te dve komponente: slike i operske arije, mogla da se napravi jedna dobra simbioza koja bi prevazišla te probleme koji su me uvek zaustavljali u nameri da snimim „Na Drini ćupriju".
Ima mnogo surovosti u toj knjizi. Kako bi to delovalo na sceni kao opera?
- Upravo zbog toga muzika i libreto mogu da naprave jedan kontinuitet nežnosti i blagosti. Biće to filmovana opera .
Završeno je snimanje filma o Maradoni, šta se sada dešava s tim projektom?
- U februaru će biti izmontiran, pa će obrada da krene negde u aprilu.
Gde će biti premijera?
- Najverovatnije u Veneciji.
.jpg)
