Izvor: Blic, 26.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sve sam oguglala
Na sve sam oguglala
Zvaću tvoju vernu ženu, da joj kažem s kim si spavao, po gradu ću da pričam da si loš u krevetu. Zato ti je bolje lezi tu - stihovi su pesme 'Pazi s kime spavaš”, jedine koja na novom albumu Cece Ražnatović nije autobiografska.
Da li i dalje volite fudbal više od muzike?
- Sada ne volim ništa, ni fudbal ni muziku. Umorna sam, moram na odmor, pa kad se vratim punih baterija, krećem u nove pobede, i fudbalske i estradne. Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćete provesti leto, planirate li neko putovanje?
- Napokon su mi vratili pasoš i jedva čekam da se izorganizujemo. Čekam budućeg zeta (fudbalera Predraga Ocokoljića) da se vrati iz Francuske jer je fudbalsko prvenstvo završeno, pa da svi zajedno odemo negde na odmor. Zaslužili smo ga. Kako su deca, ide li im škola?
- Odlični su đaci, hvale ih učitelji. Imaju nastavu na engleskom i sve su fenomenalno savladali. Kao sunđerčići su, najbolje upijaju kad su mali. Za razliku od prošle godine, ova mi je, Bogu hvala, da kucnem u drvo, mnogo, mnogo bolja.
Gde nalazite snage da posle svih padova i životnih nedaća ponovo ustanete?
- Čvrste kosti, dete seljačko (smeh). Po prirodi sam veoma pozitivna, nisam sklona depresijama, povlačenju u sebe i emotivnim padovima. Imam sestru koja mi je velika podrška, dvoje male dece... Ja sebi ni zbog svoje dece ne mogu da dozvolim da budem skrhana, nezadovoljna, nepristupačna i neurotična majka. Deca me nikada nisu videla u suzama i nadam se i da neće. Navikli su da me viđaju raspoloženu i veselu. Da li je sve što vam se dešavalo izazivalo osećaj besa kod vas?
- Normalno, ja sam živo biće. Svi imamo bolne tačke i reagujemo na isti način. Što kaže Marina Tucaković u jednoj mojoj ranijoj pesmi: 'U bolu smo svi jednaki”. Zbog nepravde poludim, pobesnim, ali brzo me prođe jer sam već oguglala. Kada sam bila devojka, mnogo sam emotivnije reagovala, sve me mnogo više pogađalo... Sada sam toliko oguglala da me baš briga ko šta priča i ko šta piše. Ja znam istinu, mirno spavam, živim životom koji sam ja izabrala i u tome uživam. Publika na koncertima neretko zaplače uz vaše pesme, desi li se vama da zaplačete dok ih pevate, budući da su uglavnom autobiografske?
- Nisam baš nešto plačljiva po prirodi, radije se smejem. Koju pesmu pevušite ovih dana?
- 'Lane moje”, 'Leđa o leđa”, šta sve slušamo? (obraća se sestri Lidiji). Svašta slušamo, i r’n’b i rep... Utičete li na muzički ukus svoje dece?
- Klinci su potpuno fascinirani 'Lanetom” i Željkom. On je jedina javna ličnost na koju reaguju, a kroz moju kuću prošlo je milion poznatih ljudi. Vole Željka i pesmu 'Lane moje” zato što se pominje lane, a to ih asocira na Bambija. Ne utičem na njihov muzički ukus, neka slušaju šta vole i šta im prija ušima. Album se zove 'Gore od ljubavi”. Šta je gore od ljubavi?
- Ništa nije gore od ljubavi! A samoća?
- Sve je to povezano sa ljubavi. Smeta li vam samoća?
- Još uvek to nekako kompenzujem. Sestra živi sa mnom, veoma smo vezane i u dobru i u zlu... Ali, sada kada se bude udala, ne znam šta ću da radim! Verovatno ću biti ljubomorna, patološki vezana sestra koja ne izbija iz Lidijine kuće (smeh). Kako to da niko ne može da vas osvoji? Nema dobrih frajera ili?
- Živela sam pored izuzetno jakog, ostvarenog, samouverenog muškarca, pa su moji kriterijumi veoma visoki. Drugo, ljubav se ne traži, ona se dešava. Ja sam izabrala ovakav način života, navikla sam na samoću. Navikla sam da ne živim pored muškarca. Imam dvoje dece koja me potpuno ispunjavaju i ne osećam se uskraćenom. Šta to nedostaje vašim udvaračima?
- Nemam ja udvarače. Retko izlazim, pa muškarci i nemaju prilike da mi se udvaraju. Desi mi se da po dva tri meseca nigde, osim u FK 'Obilić”, ne izađem iz kuće. Ja sam od onih žena koje čekaju da im princ na belom konju dođe pred kuću i zazvoni na kapiju, a ja otvorim... Ostajete li i dalje pri tom da će budući muž morati da uzme vaše prezime?
- Pa, naravno! Nas je troje na jednoj strani, a on je jedan. Simonida Stanković
