Izvor: B92, 25.Sep.2014, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Oštrelju ostale samo uspomene
Negde tamo na pola puta, kada se krene od Bosanskog Petrovca prema Drvaru, u pitomini visokih krajiških planina smestila se planina Oštrelj, jedna od poznatijih vazdušnih banja u bivšoj Jugoslaviji.
Hiljade turista dolaze u posetu
Planina je to od 1.330 metara nadmorske visine, a nešto niže, na oko 300 metara manje je i istoimena naseobina, poznato odmaralište i svratište hiljada turista koji su ovim drumom, u ona srećnija vremena, u najvećem broju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slučajeva stizali do mora.
Omeđena je s jedne strane planinskim masivom Klekovače, a s druge strane se nadovezuje na planinu Osječenicu i fizički odvaja Bosanski Petrovac od Drvara.
Imao je Oštrelj svojevremeno moderni ski-centar - napravljen poslije Olimpijskih igara u Sarajevu, a čije su ski-staze i žičara u obliku ćiriličnog slova f vidljive i iz Bosanskog Petrovca.
Dalje, tu su bile i pešačke i biciklističke staze kroz borovu šumu, smeštajni kapaciteti i veliki broj vikendica, bile su tu i ugostiteljske i trgovačke radnje... Sve ono što bi jedno odmaralište trebalo da ima.
Pored svega toga, Oštrelj je ostao poznat i po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata, Vasi Kelečeviću, koji je rođen i poginuo u ovom mestu.
Stariji pričaju da je završetkom Drugog svetskog rata na Oštrelju izgrađeno veliko radničko naselje, stovarište i saobraćajno čvorište.
Međutim, danas je Oštrelj avetinjski pusto mesto, jer su na sve strane ruševine i devastirani objekti, a tišinu razbijaju tek poneki automobil ili kamion...
Od svega je ostala samo lokomotiva "proleterka" i nekoliko njenih vagona - poznati "Titov voz", da slučajnog prolaznika ili onog ko želi da evocira uspomene, podseti na nekadašnje vreme, kada je Oštreljom prolazila uskotračna pruga.
Međutim, ni lokomotiva nije uz glavni put, pa onom ko ne zna nije vidljiva, mada se planira njeno premeštanje.
Naravno tu je i nekoliko obnovljenih, ali pustih vikendica, te ugostiteljski objekat "Kod Kove", u koji svrati poneki putnik namernik da popije kafu, osveži se ili nešto ruča.
Klimatski centar
Jedina nada ovog raja za oči i dušu mogla bi biti mogućnost iskorištavanja njegovih karakteristika vazdušne banje.
Naime, Oštrelj je klimatski centar koji je zbog velike koncentracije ozona među najvećim u Evropi i, kako su zdravstveni radnici ranije pojašnjavali, pogodan je za lečenje srčanih i plućnih bolesti i za zdravstvenu rekreaciju dece.
Kako je nekada bilo na ovom predivnom izletištu, potvrdio nam je i Zlatko Hujić, načelnik opštine Bosanski Petrovac, koji je kazao da je Oštrelj oduvek bio atraktivno mesto, posebno u periodu prije poslednjih ratnih dešavanja na ovim prostorima.
Kako je istakao, pre nekoliko godina opština Bosanski Petrovac je ponovo dovela električnu energiju u ovo vikend naselje, čime su stvoreni preduslovi za njegov postepeni oporavak.
"Oštrelj pruža veliku šansu za razvoj turizma, jer ima brojne preduslove za to, kao što su ski-centar, vazdušna banja, brojne vikendice, biciklističke staze. Dakle, uz ulaganja u taj segment, Oštrelj bi zaživio i bio primamljiv turistima", kazao je Hujić.
Prema njegovim rečima, opština planira da u narednom periodu premesti lokomotivu "proleterka", koja je spomenik pod zaštitom države, na lokaciju uz magistralni put Bosanski Petrovac - Drvar, kako bi bila vidljiva i svraćala što više turista.
On je ponovio da Oštrelj nudi brojne pravce za oživljavanje turizma na ovom prostoru, ali da je za takvo nešto potrebno privući i ulagače.
Iskreno se nadamo da će ovo prelepo izletište u godinama ispred nas oživjeti, da će turisti svraćati da vide "Titov voz", popiju i pojedu nešto u lokalnoj gostioni "Kova", da će prošetati borovom šumom i prenoćiti u nekoliko tamošnjih vikendica, čime bi se Oštrelju vratio bar dio nekadašnjeg sjaja.
Odmor u etno-selu
Nekoliko kilometara dalje od Oštrelja prema Drvaru, na raskrsnici u Pasjaku, niklo je novo etno-selo Dodig, čiji je idejni tvorac Božidar - Bobo Dodig.
U ovoj oazi mira i čiste prirode svaki putnik namernik može uživati u specijalitetima domaće kuhinje, poput kolačića sa kajmakom, domaćeg hleba od pšeničnog i heljdinog brašna, pogače, salate, cicvare, domaćeg sira, teletine ispod sača i ostalog. Sve to gost može "zaliti" domaćom rakijom od drenjina, šljiva ili krušaka, te domaćim vinom i ostalim tradicionalnim pićima.
U sastavu ovog etno-sela, koje je još u fazi izgradnje, nalaze se četiri bungalova i koliba kao apartmanski deo, što nudi odmor i prenoćište. Posebnu draž ovom kompleksu daje pravi domaćinski ambijent, tišina i ograda od pruća.
