Izvor: Blic, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzička veličina - Piter Gebrijel
Muzička veličina - Piter Gebrijel
Da li ste se nekad zapitali kome, zašto i kako kultura kojoj pripadamo ume da oda priznanje i kod nas pobudi makar mali osećaj poštovanja?
Odgojeni u ostavštini neprincipijelnih koalicija i davno dogovorenih zavera, razapeti između nacionalnog kompleksa više vrednosti i nesavršenosti ostatka sveta da prepozna komparativne prednosti naše kurčevitosti, teško da smo spremni na priznanje ikakvog tuđeg kvaliteta. Priznajemo jedino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veće barabe od nas samih.
Zato volim da vidim kako ozbiljne zemlje poštuju svoje zaslužne pojedince čak i kad ne blistaju sjajem koji trenutak traži.
Nema novina u Engleskoj koje danas na naslovnoj strani ne donose izveštaj o sinoćnjoj ceremoniji dodela 'Q nagrada', najvećih muzičkih trofeja. Mesečnik Q izlazi dve decenije i preživeo je kataklizmu britanske muzičke štampe. 'Melody Maker' je umro, NME životari, 'Smash Hits' pripada prošlosti. Tradicija pisanja o popularnoj muzici danas postoji zahvaljujući upravo časopisu Q i izuzetnim žurnalističkim dometima autora okupljenih oko časopisa 'Mojo' i 'Uncut'. Q opstaje balansirajući između radoznalosti novoodrasle generacije čitalaca i njihovih roditelja koji bi da uz pivo i fudbal uredno budu obavešteni o junacima svoje muzičke mladosti.
'Q nagrade' oslanjaju se na internet giganta Yahoo i u prestižnom londonskom 'Grosvenor' hotelu, koji između zidova svojih soba krije veće mitove nego što ih svi reflektori osvetljavaju na sceni, ovaj magazin priređuje događaj svih događaja. Okupljeni su: U2, 'Oasis', 'The Who', 'A-ha', 'Primal Scream', 'Take That', 'Killers', Pol Veler, Smoki Robinson, Piter Gebrijel, Džef Lin i najnoviji junaci Korin Bejli Re, 'Girls Aloud', 'Gnaris Berkli'... Što kaže urednik časopisa Pol Ris - 'Naša nagrada istovremeno prepoznaje najvažnije u muzici od prošle godine, ali i ono što je određivalo i ohrabrivalo naš kompletan život. 'Q nagrade' krunišu nove šampione, ali i konstantno slave muzičke pionire ne dozvoljavajući da njihovo delo ode u zaborav...
Branislav Rašić je bio zvaničan fotograf tog događaja. Odavno je otupeo na divljenje, pa čak i na priču o poslu. Kad tri decenije putujete svetom prateći Stonse, sve ostalo je samo... ostalo. Za poslednjih nedelju dana promenio je četiri države i slikao osam raznih događaja. Sutra ga posao vodi u Kopenhagen na MTV gala. Ipak, drži do toga kako Q uvažava svoje laureate i brani muzičku industriju.
Za ovaj tekst doneo je ekskluzivan snimak Pitera Gebrijela, kome je uručena nagrada za životno delo. Objašnjenje glasi: 'Pre 40 godina osnovao je 'Genesis', pre 30 krenuo u neponovljivu solo karijeru, a 25 godina pomaže gradnju boljeg i pravednijeg muzičkog sveta. I nije se umorio.'
U pauzi snimanja zvuka i slike_arhiva za akustičnu verziju pesme 'Kad ljubav umre', Zdravko Čolić Rašiću i meni prepričava svoj susret sa Gebrijelom.
'Voja Aralica nas je upoznao. Piter kaže da zna ko sam i odakle dolazim. Raspituje se o Sarajevu i Beogradu. Čudi se takvom slomu bivše Jugoslavije. Nenadano postavlja pitanje: 'Šta misliš, šta će biti?'
Odgovaram da sam optimista, dosta je svima bilo nesreća i mržnje...
Onda shvatam, ne pita za Jugoslaviju. Njegovi vidici su širi, iznad nacija, vera i rasa.
Njega interesuje šta će biti sa ovim svetom...
Ja ga zagrlim i kažem da imamo energije i ljubavi.
On me jače stegne i doda: 'Ne smemo da izgubimo što nam je povereno!', priča Zdravko.
Danas Piter nije došao u svoju firmu. Stidi se sjaja nagrade.
Kod nas se svi ponose na dekore koje ne da nisu zaslužili već su im dodeljeni samo da bi sponzori videli kako darodavci još nisu propali. Poštovaniji su vlasnici stovarišta magle i dive silikonskih sisa i silikonskih biografija nego časni ljudi čiji rad, doprinos i skromnost ne uspevaju da se izbore za mesto u tabloidnoj preraspodeli vrednosti.
Petar Popović
