Izvor: Press, 08.Jun.2014, 00:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzeji otvorili svoja vrata širom Srbije
Beogradske ulice pune su mladih, ali i starijih sugrađana koji radoznalo razgledaju programe i šetaju primetno raspoloženi.
Samo večeras posetioci Belog dvora mogu da pogledaju maketu Ivana Meštrovića, "Vidovdanski hram", koja do sada nije viđena. Ta maketa je pravljena za potencijalni najveći pravoslavni hram, tri puta veći od Hrama svetog Save, a koji je bio skriven od očiju javnosti tokom 70 >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << godina prošlog veka. Impozantna maketa dugačka je pet metara, rađena u srazmeri 1:50, ali je u zamisli zdanje trebalo da bude dugo 250, široko 200, a visoko 100 metara.
Građani Beograda su radoznalo razgledali izložbu o "Prvom svetskom ratu iz ženskog ugla" u Konaku kneza Miloša, ali su se i sa velikim interesovanjem upoznavali sa izgledom masonske lože i hrama u Etnografskom muzeju. Tamo su dati odgovori na pitanja ko su "slobodni zidari" i koje tajne kriju obredi i simboli masona koji se primenju već stotinama godina.
Svi koji su želeli da zakorače u originalnu scenografiju sa snimanja kultnog filma "Maratonci trče počasni krug" i zajedno sa novom postavom "maratonaca" uzvikuju čuvene replike našli su se u muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Japanske nihon-ga grafike, japanske lutke, pojasevi za kimono i mnogih drugih zanimljivih eksponata u vezi sa Japanom predstavljeni su na Filološkom fakultetu.
Konak knjeginje Ljubice večeras je mesto za sve koji su želi da saznaju sve o svadbenim običajima u poslednjih par vekova kroz izložbu "Zdravo bili, mladenci mili!".
Novo groblje je i ove godine otvoreno, pa su se po mraku mogli obići veličanstveni spomenici i kosturnice. Građani su u redu stajali ispred Istorijskog muzeja kako bi pogledali izložbu "U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-53". Pomoću savremene tehnologije i eksponata prikupljenih iz brojnih arhiva i depoa u toj instituciji predstavljena su istorijska zbivanja o kojima se dugo govorilo samo šapatom.
Predmeti i dokumenta koja svedoče o zastrašujućem broju stradalih, prognanih i kažnjenih dopunjena su autentičnom scenografijom, koja posetiocima približava prve posleratne izbore, procese nad političkim zatvorenicima i uslove u zatvorima, a posebna celina je posvećena najpoznatijem logoru - Golom otoku.
Rimski bunar na Kalemegdanskoj tvrđavi pretvoren je u "bunar dobrih želja" gde se prikupljaju novčani prilozi za ljude pogođene poplavama i biće uplaćen na račun Grada Beograda.
Svi koji posete Dom omladine Beograda u Noći muzeja mogu priložiti igračke za vrtiće "Dečja radost" iz Svilajnca i "Bambi" i "Kolibri" iz Paraćina, koji su teško pogođeni poplavama.
Arhiv Vojvodine će, i večeras, kroz dokumenta, plakate i fotografije posetioce odvesti u posleratno društvo socijalističke Jugoslavije i na nov način osvetliti fenomen praznika, ali i skrivene fragmente iz političke, društvene i kulturne istorije države na izložbi "Praznici i kultura sećanja".
Takođe, novosađani će biti u prilici da pogledaju izložbu grafičkog dizajna Bratislava Milenkovića, zatim "Vremeplov" Gorana Mitrovića, dela Miće Popovića, ali i da se vide kako umetnost utiče na vlast, a kako vlast na umetnost kroz postavku "Pejzaži iz likovne zbirke Josipa Broza Tita".
Zbog nepogoda koje su zadesile zemlju prethodnog meseca, deo programa će biti humanitarnog karaktera, pa posetioci Narodne biblioteke Srbije i Medija centra Odbrana mogu donirati knjige za biblioteku "Vlada Aksentijević" u Obrenovcu.
I Radio B92 u noći muzeja, od 18 do 22h, svoj program realizovaće iz Uzun Mirkove 9, sa platoa ispred Pedagoškog muzeja, što je još jedan od načina obeležavanja 25. rođendana.
Muzeji i kulturne ustanove Jagodine i Ćuprije, uključile su se večeras aktivno u kulturnu manifestaciju Noć muzeja a interesovanje je veliko. Program su imali i Paraćin i Svilajnac, ali su zbog katastrofalnih poplava morali odustati od njih.
Noć muzeja u Zavičajnom muzeju u Jagodini u znaku je izložbe "Manastir Manasija - šest decenija istraživanja i zaštite" čijem je otvaranju prisustovalo više od stotinu ljudi.
U Muzeju naivne i marginalne umetnosti, ustanovi kulture od nacionalnog značaja, u Jagodini, za ovu manifestaciju, upriličena je izložba izabranih dela iz fundusa ove ustanove pod nazivom "Umetnost i psihoterapija", autor je Nina Krstić.
U Kulturnom centru upriličena je izložba postera, flajera i reklamnog matarijala pod nazivom "Filmovi koje smo voleli 1947-1980", uz muzički program.
Vrata za posetiocima otvorio je i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, u Jagodini, u kojem su izložene značajne ličnosti srpske istorije, kulture, nauke i sporta. U okviru manifestacije "Noć muzeja" u Ćupriji je više programa i na više mesta: U Muzeju "Horeum margi" je program "San muzejske noći", u Biblioteci "Radni dan Dušana Matića" u legat sobi ovog srpskog pesnika, akademika, diplomate, u Gradskom parku koncert učenika Muzičke škole "Dušan Skovran" i Skole za muzičke talente, a u zgradi SUBNOR-a izložba o Prvom svetskom ratu.
U Ćupriji tokom noći biće održan i "Bal pod maskama" posveće pozorištu, kao podrška oživljavanju pozorišta u Ćupriji. Organizatori manifestacije, izjavili su Tanjugu, da je posećenost ovim manifestacijama "izuzetno dobra".
Od kamere opskure do "selfija"
U Muzeju Ponišavlja večeras je, u okviru obeležavanja Noći muzeja, otvorena izložba starih fotoaparata pod nazivom "Svetlopisci", od kojih neki datiraju i skraja 19. veka.
Autor izložbe, kustos Muzeja Ponišavlja Tanja Karanović, na otvaranju veoma posećene izložbe kazala da je na izložbi prezentovano tridesetak eksponata-foto aparata, od kojih najstariji datiraju još iz 1880. godine.
"Želja nam je bila da se na ovaj način podsetimo istorije fotografije, da se setimo početaka u fotografiji, prvih kamera, kamere obskure", rekla je ona, objasnivši da je postavka nazvana "Svetlopisci" , kako su se u početku nazivali fotografi u Srbiji.
Ne bez razloga, rekla je ona, dodavši da je taj snop svetlosti od presudne važnosti za nastajanje fotografija na kojima čuvamo uspomene na najradosnije trenutke naših života, venčanja, proslava, pa sve do danas veoma, veoma modernog "selfija", koji obično nastaje mobilnim telefonom.
Veliki broj Piroćanaca, ali i gostiju sa strane, iskoristio je priliku da razgleda jedinstveno zdanje Muzeja Ponišavlja, Konak Malog Riste, koji je široj javnosti poznat po tome što su u njemu snimana čuvena filmska ostvarenja poput "Zone Zamfirove", "Ivkove slave" i mnoga druga.
Zgrada Muzeja izgrađena je sredinom 19. veka i predstavlja jedan od najbolje očuvan primerak arhitekture tog doba.
Pogledaj vesti o: Dvor
