Izvor: Blic, 15.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moju decu ovce uče francuski
Moju decu ovce uče francuski
Reč po reč, uz pićence u restoranu 'La Costa' Danilo Lazović mi priča o svom životu na ranču na Avali, gde živi sa suprugom, četvoro dece, sestrićima... O ovcama i pašnjacima, o pušnici u kojoj svake jeseni osuši po dve tone slanine... O psu, opasnom kavkaskom ovčaru, koga su pripitomile mačke, pa ih u hladnim zimskim noćima greje svojim telom.
Nazdravlja lozom, domaćom hercegovačkom, i uz predjelo, paste: špageti bolonjeze, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taljatele sa brokolima i pene sa bosiljkom - kroz smeh komentariše da je to klasično crnogorsko predjelo - priča mi da su mitske istine jedine prave; da je vino manastira Dečani mnogo bolje od kiselog francuskog, te da Unicef treba da ga zaštiti; o razlici između nas na istoku i onih tamo na zapadu koji svaki čas dođu kod nas i uzmu normalnu kravu, a zatim je genetskim inženjeringom izukrštaju i naprave je ludom. E onda, opet dođu kod nas po normalnu kravu. I tako već hiljadu godina...
Na pitanje koliko ima ovaca, kaže da se obično počinje sa dvadeset, ali da ako imate dobre ovnove, one se ubrzo oblizne i stado se uvećava.
- Ovce imaju veliku ulogu u učenju stranih jezika. Ako naša deca žele da nauče nemački imaju mitenberg ovce, ako želimo da nam deca nauče francuski jezik i da njime ozbiljno ovladaju najbolja učiteljica je francuska ovca. Date mu u jednu ruku udžbenik francuskog jezika, u drugu ruku prutić i dete u lagodnoj šetnji kroz prirodu, opuštajući se, najlakše nauči francuski jezik. Umesto da plaćate učiteljicu, vi ćete dobiti i mleka i jagnjadi; dobićete dete koje se druži s prirodom, fantastičnog mladog čoveka koji može odmah da prevodi Molijera - priča Danilo, objašnjavajući da će na vašar u Topoli, sa sinovima i sestrićima otići obučen u narodnu nošnju. Na vašar će, naravno, povesti i ovna. 'Ako može Šon Koneri da obuče suknjicu, mogu i ja jelek i anteriju.'
Svaki odlazak u grad je, kaže, suočavanje sa užasom, sa svim tim tekovinama Francuske buržoaske revolucije.
- Najmanjedva do tri miliona Srba je najureno, sjureno sa imanja u - nemanje. Iz pašnjaka i voćnjaka u neke dvosobne i trosobne stanove na Novom Beogradu. To je jedno od najsurovijih etničkih čišćenja.
Uz glavno jelo ponosno priča o svom sinu Milošu (dobio je ime po Obiliću) koji teško nauči pesme iz čitanke, a iz samo tri čitanja nauči pesme: 'Kosovka devojka' ili 'Majka Jugovića'. Priča o pozorištu tvrdeći da je to veoma odgovorna stvar.
- Izlaziti na bilo koju vrstu scene je odgovorno jer ste suočeni sa duhovitim svetom. A naš narod jeste duhovit jer se mnogo muke nagledao. Kroz muku dobiješ taj dar duhovitosti, da svaku stvar pogledaš sa zabavnije strane - kaže.
Prisećamo se anegdote kada je sa monologom 'Šćepan Šćekić' došao da u Beranama održi predstavu.
- A tamo, u sali, sede sve sami Šćekići koji žive u selima uz Lim. Počnem da pričam, tek iz publike ustane neki Šćekić: 'Čekaj, glumac, vidi, da ti kažem...' I tako redom, jedan po jedan je ustajao i govorio. Hteo sam i ja nešto da kažem, ali to nije bilo moguće. Bio sam samo voditelj koji je omogućavao jednom po jednom zanimljivijem od mene da kaže nešto duhovito. Simonida Stanković
