Izvor: Blic, 06.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj otac je podelio nebo
Moj otac je podelio nebo
Kćerka tvorca moderne komunikacije, nobelovca Guljema Markonija, posetila je Crnu Goru i prisetila se kako je dobila ime po brodu kojim su obilazili zemlju i koliko je uživala u čarobnom svetu očevih eksperimenata gde je sve bilo dozvoljeno i podređeno tome da se okrene točak istorije.
'Moj otac nije podelio zemlju, on je prvi podelio nebo', kaže princeza Eletra Đovaneli Markoni, naslednica tvorca moderne komunikacije, nobelovca Guljema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Markonija. Sedamdesetčetvorogodišnja princeza u pratnji sina, koji nosi dedino ime, prvi put je posetila Crnu Goru da bi učestvovala u pripremama za obeležavanje sto godina od kada je Markoni na Volujici kod Bara instalirao prvu radio-stanicu na Balkanu.
- Odavno sam želela da vidim Crnu Goru. Kao dete od oca sam mnogo slušala o lepotama ovih krajeva i o ljudima koji ovde žive. Pre dvanaest godina trebalo je da dođem, ali to onda nije bilo moguće. Na neki način i ja pripadam ovde. Moj otac je bio prijatelj sa italijanskim kraljem Vitorom Emanuelom III, a njegova supruga kraljica Elena, kćerka kralja Nikole, bila mi je kuma na krštenju. Mnogo sam je volela. Bila je visoka i lepa, podsećala me je pomalo na moju baku Ani. Posećivali smo je svake godine u vili 'Savoja', čak i posle očeve smrti, sve dok nije morala da ode iz Italije. Kada se to desilo, imala sam dvanaest godina. Sećam se da me je zagrlila i rekla: 'Osim što voliš majku i baku, moraš da voliš i mene, ja sam ti bila kuma na krštenju.' Svi su bili veoma tužni, a meni nije bilo jasno šta se dešava. Kasnije sam često poželela da je posetim, ali nisam. Kada smo obilazili dvorac njenog oca na Cetinju, činilo mi se kao da će svakoga časa da izađe iz neke prostorije i da me zagrli.
Guljemo je rođen 25. aprila 1874. godine u Bolonji, kao drugi sin Ane i Đuzepa Markonija. U ranoj mladosti postao je opsednut idejom o bežičnom telefonu. Posle niza eksperimenata u roditeljskom domu, svoja prva otkrića ponudio je italijanskoj vladi koja za njih nije imala sluha. Kao dvadesetogodišnjak otišao je u Britaniju gde je razvio svoj izum. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1909. godine.
Princeza Eletra, njegovo jedino dete, dobila je ime po brodu kojim je plovio od zemlje do zemlje i na kome je obavljao eksperimente. Na tom brodu je i provela veći deo najranijeg detinjstva.
- Život na brodu bio je moja privilegija. Nikada mi nije bilo dosadno jer smo stalno putovali. Nisam imala želju da se družim s drugom decom. Niti sam se osećala usamljeno jer je majka stalno bila uz mene, a otac bi, kad završi sa radom, dolazio kod nas. Onda bi nam objašnjavao šta je tog dana radio, igrao se sa mnom, a mogli smo da slušamo i radio-stanice. Sećam se kako ga je majka svakoga dana čekala na komandnom mostu u vreme ručka. Tada bi prekidao posao i dolazio da ruča sa nama. Bio je veliki entuzijasta, život mi je ispunio lepim uspomenama.
Markoni je imao dvadeset jednu godinu kada je u Engleskoj osnovao svoju prvu kompaniju. U Italiju se vratio nekoliko godina pre smrti. Umro je u Rimu 1937. godine, u šezdeset i trećoj. Kasnije su žena i kćerka nastavile da promovišu njegov rad.
Eletra Markoni se 1966. godine udala za princa Karla Đovanelija. Prinčevski par je godinu dana kasnije dobio sina kome su dali dedino ime - Guljemo. Rođenje deteta nije preterano uticalo na njen rad posvećen ocu.
- Trudila sam se da uskladim obaveze. Dok je Guljemo bio mali, vodila sam ga sa sobom kada bih putovala. Tako se on postepeno uključivao u moj rad. Kao roditelj mislim da sam sličnija ocu nego majci, u stvari to sam pokušavala da budem. Moj sin voli istoriju i zna mnogo o Crnoj Gori, a možda će se i oženiti Crnogorkom!
Kada sam pomenula njenog supruga, princa Karla, samo je odmahnula rukom i nasmejala se.
- Nije trenutak da o tome govorim. Rođenje sina i vreme provedeno sa ocem najlepši su trenuci u životu.
Princ Guljemo (37) diplomirao je na Sapienci koledžu u Rimu. Doktor je ekonomskih nauka. Za svoju majku kaže da je uporna i tvrdoglava. Divi se njenoj posvećenosti poslu.
- Moja majka ima ogromnu energiju i vrlo je uporna da uspe u onome što radi. Dedin moto je bio: 'Pokušaj, i ponovo pokušaj!' Glorija
