Izvor: Dzungla.org, 01.Dec.2013, 08:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mileta Kečina: Čuvar arhivskog blaga RTS-a
OD avgusta 1958, kada je na Beogradskom sajmu počeo eksperimentalni TV program počelo je i čuvanje i skladištenje snimljenog materijala koje je danas preraslo u pravo blago RTS – Programski audio-vizuelni arhiv. Tim rudarskim poslom danas rukovodi Mileta Kečina, a uprkos smenama vlasti i s njima smenjivanjem čelnika, Kečina je tek treći rukovodilac ovog značajnog segmenta kako nacionalne televizije, tako i nacionalne baštine. – Ovo nije neko atraktivno mesto, čak se dešavalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << da novinare po kazni šalju u dokumentaciju – priča nam Mileta. – Arhiv je 1958. osnovala Jelisaveta Pavlović i vodila ga je do polovine 1980. Ona je insistirala na tome da se napravi dobar sistem i da sve bude precizno zapisano. Nju je nasledio Milivoje Semiz, koji je uveo elektronsku obradu podataka. Kečinu je 2000. godine, kada je došao na ovo mesto, sačekala četiridecenijska arhivska građa, oko 650.000 naslova, koju je, u skladu s vremenom i razvojem tehnologije, trebalo digitalizovati. – U realnom vremenu, za digitalizaciju pola sata materijala potrebno je isto toliko vremena, ako pronalaženje, pripremu, čišćenje traka, proces revitalizacije ne računamo. Dugačak je to proces – priča nam Kečina dok nam po podrumskim depoima pokazuje uredno složene trake različitih formata. U tom moru naše i svetske istorije krije se veliko bogatstvo.TITOVA SAHRANA – SAHRANA ARHIVE NAJVEĆE stradanje arhivskog materijala RTS dogodilo se 1980, kada je pripremana sahrana Josipa Broza. – Za prenos Titove sahrane bilo je potrebno veoma mnogo traka – otkriva Mileta Kečina. – Snimalo se sve duplo i sa raznih pozicija. Formirana je grupa koja je iz arhive birala trake za presnimavanje. Tako smo ostali bez velikog broja emisija iz kulture i snimaka muzičke scene iz tog perioda. – Prema cenovniku koji je odredila EU cena prikazivača arhivskog materijala je 230 i 250 evra za minut. Ono što je ekskluzivno, što se nigde drugde ne može naći to nema fiksnu cenu i o tome se pregovara. Pre dve godine smo Česima po ceni od 2.000 evra za minut prodali materijal o Vesni Vulović, našoj stjuardesi koja je 1972. jedina preživela pad aviona. Mi smo imali snimak koji niko drugi nije imao. Najprodavaniji informativni događaj je dokumentarac “Kampučija ‘78”, Nikole Vitorovića, jer nam je pozicija nesvrstanih donela mogućnost da naše TV ekipe uđu tamo gde ni jedna svetska nije mogla. Procena je da imamo oko 120.000 sati materijala. S druge strane postoji bojazan da je mnogo toga uništeno ili propalo, najviše sredinom šezdesetih. – Kada smo 1961. za potrebe nesvrstanih dobili magnetoskop, te video-trake su u početku bile skupe, pa su se urednici odricali snimaka. Slavni Radivoje Lola Đukić je morao da presnimava stare epizode svojih serija zarad novih. Pre toga se program iz studija nije ni beležio, išao je uživo. Dokaz njihovog postojanja, kao i brojnih muzičkih emisija iz šezdesetih, koje su nesrećnom selekcijom brisane, postoje samo u bogatoj foto-arhivi. NEOPHODNA ULAGANJA PREMA rečima Mileta Kečine Programski arhiv RTS po svome značaju prevazilazi okvire institucije ove kuće. – To je nacionalno nasleđe i u osavremenjivanje tog našeg blaga trebalo bi da se uključi i šira društvena zajednica. Bez obzira na izvanredno razumevanje menadžmenta kuće i v. d. direktora Nikole Mirkova, mi smo na kraju lanca. OpširnijeVečernje Novosti
