Izvor: Dzungla.org, 21.Dec.2013, 22:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Đurđević: Još su nam staze posute bodljama
POP-ROK bend „Neverne bebe“ proslaviće 28. decembra dve decenije rada velikim solističkim koncertom „Praštam: 20 godina sa vama“, u „Kombank areni“. Za nastup, pod medijskim sponzorstvom „Večernjih novosti“, vlada veliko interesovanje, a vođa „Beba“ Milan Đurđević kaže da su za svirku života spremniji nego ikada dosad. – Napravili smo set listu od 25 pesama, ali ne želimo da ih otkrivamo jer to treba da bude privilegija ljudi koji dođu na koncert – počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << priču za naš list Đurđević. – Svi znaju kako sviramo i šta možemo da ponudimo, a u „Areni“ će dobiti više od toga, jer nam veliki prostor daje mogućnost da budemo bolji nego što jesmo. I bina i produkcija će biti velike. Koncert će sigurno trajati dva i po sata. Izvešćemo najveće hitove, ali i one pesme koje publika nije dosad mogla da čuje na našim nastupima. * Ima li treme? – Nema, ali osećamo kreativno uzbuđenje i veliku odgovornost. Ne izlazi se pred 15.000 duša svakog dana. Više od 30 ljudi zaduženo je za svetla, animacije, zvuk… Mnogo toga smo zamislili, mnogo hoćemo i mnogo možemo. Ako nam uspe 80 odsto od onoga što smo pripremili, biće to vrhunski spektakl! * Ako vam je prvih 20 godina karijere bio hod po trnju i ružama, hoće li vam „Arena“ izvaditi bodlje iz peta? – Trnje se nikada ne vadi, vreme ga stalno donosi. Još su nam staze posute bodljama i teško da ćemo ih ikad očistiti. Vreme je, nažalost, izabralo nas. Nismo birali da gradimo karijeru u vreme raspada i stradanja zemlje, potpunog kraha svih kulturnih i egzistencijalnih vrednosti. Ljudi razmišljaju da li će sutra imati za sapun i da deci kupe knjige za školu, a mi pokušavamo da sprovedemo ideju zasnovanu na rok muzici. Trnovito je vreme i borba neprestana. Sa ovakvim kvalitetom benda na Zapadu bismo bili zbrinuti za četiri života. Ipak, treba da budemo na visini zadatka koji je vreme postavilo ispred nas. Da budemo hroničari svojih ožiljaka, strahova, bola i nadanja, ali i da pošaljemo ljudima poruku optimizma.BRADA I BUNT * DA li vam je brada izraz bunta ili puki imidž? – Kompletan izgled mi daje snagu. Rok muzičari ne smeju da budu članovi političkih stranaka jer time sebe anuliraju. Moramo da budemo slobodni i da uvek iskreno govorimo o svemu. „Neverne bebe“ su jedan od retkih bendova koji u svojoj biografiji nije bio član nijedne političke partije. * Možemo li pobediti tu naizgled izgubljenu utakmicu? – Samo ako ne dozvolimo da manipulišu nama. Ne treba ni očekivati od drugih da nam menjaju stvarnost nabolje. Moramo biti pametniji od medijskih budalaština kojima nas svakodnevno zatrpavaju i zagađuju nam um. Prestanimo da razmišljamo da će sutra nešto važno da se dogodi i da će nam odjednom biti bolje. Neće. Birajmo bar profesiju koju volimo. Da bismo se radovali, jer i kada nemate novca, čim radite ono što volite nosite strast u sebi. Mi smo izabrali muziku i tokom devedesetih nismo imali para, ali smo imali zadovoljstvo. I svrhu postojanja. * Šta je teže: oprostiti sebi ili drugima? – Previše ružnih rečenica smo rekli jedni drugima, oguglali na probleme ljudi pored nas, a u oči se odavno ne gledamo. U suštini smo humani, ali smo od opšteg ludila poslednje dve decenije otupeli i napravili od sebe taoce onog što imamo. Dozvolili smo da nas pobedi prostakluk i da zagospodari krucijalnim stvarima, a to je egzistencija. Dogodio nam se jaz od kojeg su pukle mnoge porodice, a ljudi treba da se vrate korenima. Da shvate da se život odvija u nekoj maloj ulici u Valjevu i da ga s komšijama podele. Ubačeni smo u zamku da je jedino važno ko koje patike nosi i kojim kolima se vozi. Ako gledamo na to ko se kako obukao, šta ćemo reći za monahe koji nose istu mantiju mesec dana, a duhovno su bogati. Zato moramo da šaljemo poruke i pokušamo da se vratimo u ravnotežu. * Koliko se publika promenila od vašeg plakata za prvu svirku, koji je krasila cucla sa žiletom? – Mnogo ljudi se povuklo. Zatvorili su se u mikrosvetove iz kojih izlaze samo kada imaju povoda, a to je dobra pozorišna predstava, koncert… Tada nam pokazuju da nas ima mnogo okupljenih oko neke zdrave ideje. Povlače se pred primitivcima, kojih nema mnogo, ali su glasniji i agresivniji. Laktaju se, a normalan čovek će uvek strpljivo čekati u redu. Normalni ljudi su odabrali da budu na margini u vreme primitivizma, koje odgovara svim vlastima zato što u njemu mogu da proture svoje ideje.KOMPROMISI * JESTE li se prilagođavali i pravili kompromise?- Bilo je svega i svačega, ali nikada se nismo laktali zarad popularnosti. Nas muzika etablira. Ako ljudi ne shvataju poruku koju im šaljem kroz pesmu, uzalud je da im objašnjavam. Nisam čovek koji bi se valjao po blatu da bih privukao pažnju. Ako se sutra budemo vratili u klubove, opet ćemo da uživamo pred trista ljudi. Sada nastupamo pred hiljadama, ali to nam nije imperativ, već uživamo da sviramo muziku koju osećamo. * Da li je bilo teško opstati, a ne uplitati se u politiku? – Bilo je nelogično da nas nisu zvali, jer na našim koncertima ima mnogo mladih ljudi koje bi mogli da pridobiju. Ali jednom kad se prodaš – ko će da ti veruje? Mnogima se to dogodilo, ali pitanje je kakvi su muzičari. Mi smo ozbiljni. Biti muzičar je odavno izgubljena forma. Danas klincima uopšte nije važno da li znaju da sviraju, jer ih je neko prevario da pod plaštom estradnih skandala mogu se prodati svakakve gluposti. Publika ne zna nijednu njihovu pesmu, ali zato znaju sve o njima. * Šta je sa klincima koji sviraju alternativnu muziku? – Većina veze nema sa muzikom, a staje iza neke ideje koja je kobajagi urbana i pametna. Ni oni sami to ne razumeju, pa kako neko drugi da ih shvati. Njihov uticaj je minoran. Dogodilo nam se raslojavanje koje je potpuno besmisleno, jer pop kultura pripada civilizovanim mladim ljudima. Kao u vreme socijalizma, OpširnijeVečernje Novosti
