Izvor: Dzungla.org, 13.Sep.2013, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manu Čao: Ne predvodim nikog, osim sebe!

ANTIGLOBALISTA, svetski putnik, anarhista po ubeđenju, anti Bono Voks i građanin sadašnjice, francusko-španski muzičar Manu Čao (52), stiže u petak u Beograd, gde će u subotu sa bendom “La ventura” održati koncert u Hali sportova. U srpskoj prestonici, omaleni muzičar žilavih ruku napravio je pravi spektakl 2002. godine na stadionu Tašmajdan, a sada dolazi u sklopu balkanske turneje koju je počeo 7. septembra u Budimpešti pred 10.000 ljudi. U međuvremenu je dvaput svirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << u Novom Sadu (“Egzit” i “Spens”). Koncert imaće i humanitarni karakter, jer će se u holu dvorane prodavati suveniri i Manuovi albumi, čiji prihod ide Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici. Manu je rođen kao Oskar Tramor u Parizu, od roditelja Španaca. Njegov otac, novinar i pisac Roman Čao rodom iz Galicije, vaspitavao je sina u multikulturnom i multilingvističkom duhu, što je jedan od razloga zašto Manu peva na francuskom, španskom, engleskom, italijanskom, arapskom, portugalskom i povremeno na drugim jezicima. Njegov stav je da je mešanje različitih kultura u muzici izuzetno važno. – Kad sam bio klinac, sve je nekako bilo podeljeno i svako je pripadao svom getu – ispričao je Manu Čao. – Meni je to bilo dosadno, ja volim različitost i mnogo različitih muzičkih pravaca. Nisam mogao da pronađem bend sa kojim bih svirao sve te različite muzike. Da bih sve uskladio, morao sam da sviram u četiri benda. Zato sam napravio sopstvenu grupu “Mano negra”. Ipak, njihov prvi i najveći hit na španskom jeziku Mala vida Manu ne izvodi na aktuelnoj balkanskoj turneji. Po raspadu benda “Mano negra”, Manu je inspiraciju tražio u Južnoj i Centralnoj Americi. Uspešnu solo karijeru nastavio je albumom Clandestino (izbeglica, emigrant). Baza mu je Barselona, ali je Rio mesto koje ga mnogo motiviše, te mu je on baza broj dva. U Barselonu se preselio kada je shvatio da u njegovom rodnom Parizu u osam sati uveče svi odu kući, uključe televizore i gledaju program sami. U Barseloni, pak, u osam sati uveče uključi se onaj jedan televizor u kafani i svi sednu da zajedno gledaju.SVETI MARADONA MANU je 1994. sa grupom “Mano negra” snimio pesmu Santa Maradona posvećenu Dijegu “Ruci Božjoj” Maradoni, a onda mu odao počast hitom La vida tombola. Prvi put je postao svestan njegove veličine i slave osamdesetih u Napulju. Svaki bar u koji bi ušao, imao je sliku Madone i sliku Maradone. – Dijegov život je lutrija, uradio je previše dobrih i previše loših stvari. Neki ljudi misle da je on bog, drugi kažu da je đavo lično. Postoje toliki pritisci oko njega i isto toliko ljubavi. Moj prvi utisak bio je da nije lako biti Dijego Maradona, a drugi kad sam se pitao – da sam ja Dijego, da li bih uradio to bolje ili lošije. Nije lako odgovoriti na ova pitanja – tvrdi Manu. Turneje su ovom umetniku sa jakim konceptom izgovor da upozna što više ljudi i sazna o njima sve što se može saznati. Albumi su mu muzičko-ideološki manifesti, kroz koje kritikuje globalne političke i socijalne nepravde. Manu Čao pripoveda o suptilnoj revoluciji čija je osnova beskrajni optimizam. Za sebe kaže da nije nikakav lider antiglobalističkog pokreta, niti bi hteo da predvodi bilo šta, osim sebe: – Vođe je lako korumpirati. Verujem jedino u to da masu ljudi nije moguće korumpirati nigde i ni pod kakvim uslovima. Promena može da se desi samo kroz direktnu komunikaciju sa ljudima, sa onima koje poznajete iz vašeg komšiluka. Ono čemu se nadam, ukoliko želimo neku promenu u ovom svetu koji sasvim sigurno ide nizbrdo, jeste mnogo malih revolucija u komšiluku. Sistem je takav, izgrađen na virtuelnom novcu, da će se pre ili kasnije srušiti sam od sebe. Osim toga, iza onoga što nazivamo demokratskim sistemom, u stvari stoji sistem velikog biznisa kog zanima samo profit, i koji je potpuno društveno neodgovoran. Manua često porede sa Bobom Marlijem. On skromno primećuje da je Bob Marli (obradu njegovog hita Iron, lion, zion svira na balkanskoj turneji) prva divizija, a on, tek, treća. Priznaje da je jedan od problema njegovog života to što ima više zavičaja nego što može da priušti. – Isuviše mnogo gradova u svetu su moja kuća – naglašava Manu. – Dugo se smatram građaninom sveta, ali to više ne mogu da podnesem. Sada sam građanin sadašnjice! MED I RAKIJA VRATA Hale sportova biće otvorena od 19 sati. Ska-pankeri “Samostalni referenti” počinju nastup u 20 sati, a “Hornsmen kojoti” sa svojim bendom u 20.45. Zvezde večeri na binu izlaze u 21.45. Ulaznice još u petak koštaju 2.500 dinara (parter je rasprodat), dok su u subotu, na dan koncerta 3.000 dinara. Manu i članovi njegovog benda od organizatora su tražili samo suvo voće, oraščiće, masline, med, vodu, domaće pivo i rakiju. JARAN KUSTA PRIJATELjSTVO Manua Čaoa i Emira Kusturice traje godinama. Manuel je Kustu 2006. posetio u Drvengradu, a pesma La vida tombola (“Život kao tombola”) posvećena životu Dijega Maradone našla se u filmu srpskog režisera o najvećoj argentinskoj fudbalskoj zvezdi svih vremena, kao i na Manuovom četvrtom studijskom albumu La radiolina. Kusturica je 2007. režirao spot Rainin’ in paradise (“Kiša u raju”) u kojem Manu i trojica članova “La kolifate” (duševna bolnica) Eduardo, Ugo i Alehandro, voze autobus po Buenos Ajresu po kiši. Jednog po jednog, Manu ostavlja putnike da bi se na kraju ponovo sreo sa njima. Spot prikazuje mnogo slika patnje u svetu. Sam Kusturica se kratko pojavljuje u spotu u crnoj majici sa natpisom “Park prirode – Mokra Gora”. OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...

Blic: Manu Čao stigao u Beograd