Izvor: Blic, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi me zaboravljaju
Ljudi me zaboravljaju
Prošlo je 50 dana od kraja rialiti šoua 'Veliki brat'. Pobednik Ivan Ljuba, koji je od tada bogatiji za 82.000 evra (od kojih je između ostalog kupio i stan), ugostio nas je na svom omiljenom mestu - Muzičkoj akademiji. Prošetao se sa nama Terazijama i Knez Mihailovom i otkrio nam šta se sve to promenilo u njegovom životu nakon pobede. Ljudi su mu i dalje, mada manje nego ranije, prilazili, raspitivali se o njegovom životu, tražili da se slikaju s >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njim...
'Ajde, idemo do poslednjeg sprata', rekao nam je Ivan kada je, pomalo namršteno zbog jutarnje kišice kročio na pločnik ispred Muzičke akademije podno Jugoslovenskog dramskog.
'Morao sam da dođem taksijem. Nisam mogao da vozim bicikl zbog vremena. Što ne volim kišne dane!'
Iako je diplomirao prošle godine, njegova omiljena učionica, broj 51, prostorija od dvadesetak kvadrata u kojoj se nalaze dva klavira, čiviluk, dve trošne fotelje i stočić, Ivanovo je carstvo.
- Ponekad se desi da provedem i 12 sati na Akademiji. Sviram, družim se s kolegama, ponekad mi i drugarica Ana pravi društvo, sve dok me neki profesor ne istera (smeh). Ovde pronalazim svoj mir. Bez tereta i obaveza - rekao nam je Ivan dok je polako prstima prelazio po dirkama.
- A sada, malo zagrevanje. Dobro je što me ne bole prsti. Juče sam pao s bicikla i mislio sam da danas neću moći da sviram - požalio nam se. Nakon nekoliko odsviranih nota Čajkovskog i Mocarta, bilo je vreme da krenemo u šetnju.
Stan sa pogledom
'Vratiću se ja', viknuo je Ivan portiru na vratima, a mi smo vešto izbegli radnike koji su baš tada malterisali ispred Akademije.
- Kupio sam stan - kaže pobednik 'Velikog brata' i dodaje: - Ne bih želeo da otkrijem lokaciju da me ne bi uznemiravali. Stan je na 16. spratu i već nekoliko dana gledam izlazak sunca. Hteo sam da kupim i kola, malo sam razgledao, ali nisu nimalo jeftina. Želim i novi klavir, jer onaj moj je raštimovan, ali to je tek preskupo. A tati zube? Polako, rešićemo i to.
Kiša je povremeno padala... Užurbani prolaznici su pomalo zbunjeno gledali, neki su čak sklanjali kišobrane i zastajkivali iznenađeni što vide Ivana Ljubu u stvarnom svetu... Već smo stigli na početak Knez Mihailove. Ivanu još uvek niko nije prišao.
- Dobro je što je tako. Ne želim da me prepoznaju kao Ivana iz 'Velikog brata'. Još uvek nisam gledao reprizu, i pomalo mi je sve čudno. Ne znam šta sam ja to uradio da me ljudi vole. Čudno mi je i kada vidim svoj lik u novinama. Sve je nestvarno. Ipak, sada kada je prošlo neko vreme, mogu da se opustim dok se šetam. Primetio sam da me ljudi polako zaboravljaju - otkrio nam je Ivan i požalio se da je u nekim momentima nakon izlaska iz kuće pucao, da je bio nervozan i nestrpljiv, ali da je sada sve pozitivno.
Pozdrav za sestru
Taman kad mu je laknulo što niko ne prilazi, negde kod česme u Knez Mihailovoj, neko je počeo da viče: 'Ivane, Ivane, stani'. Ushićena devojka je pritrčala: 'Jao, kako mi je drago što sam te srela. Ti si moj favorit, ma, najbolji si. Imam osećaj kao da se poznajemo. Pa, da li si dobro? Kupio si stan?'
I dok je Ivan onako ležerno (već se navikao na takva startovanja) odgovarao na pitanja, nekoliko prolaznika se međusobno domunđavalo i došaptavalo, a jedna devojčica je imala hrabrosti, pa je glasnije rekla drugarici: 'To je Ivan! Vidi ga kako je divan'.
Ivan se na to postiđeno nasmešio pomalo skrivajući pogled, kao da mu je neprijatno zbog nastale situacije. Šetnja se nastavila. Mada, teško je proći Knezom ako ti lik prepoznaje jedno milion ljudi, pa smo već na početku ulice nabasali na dečka koji je užurbano i sa strepnjom u glasu prišao.
'Izvini, ne bih ja prilazio, ali moja sestra te prosto obožava. Ajde molim te, reci u kameru: Nela, veliki pozdrav od mene'.
Ivan je to bez pogovora i sa smeškom učinio. Ljudi su, iako užurbani, s vremena na vreme sa osmehom na licu gledala u pravcu Ivana, a mi smo pokušali da otkrijemo da li je Ivan možda zaljubljen i ima li vremena za ljubav.
- Uh, što me pitate za devojku. Nemam devojku. Ima vremena, mlad sam.
Dva sata posle podne. Došlo je vreme da se rastanemo od junaka 'Velikog brata'. Ivan se uputio ka omiljenoj prodavnici zdrave hrane, a posle toga pravac na Akademiju u učionicu 51 da svira. Kiša i dalje pada...
Marija Radojković
Pijanista ili doktor
Ivan je nekoliko meseci pre ulaska u kuću diplomirao na Muzičkoj akademiji i studirao medicinu. Kako on sada, posle 'Velikog brata', vidi svoju budućnost.
- Sviram po ceo dan. Vežbam i sviram za svoju dušu. Ako se ne ostvarim na tom polju, posvetiću se medicini. Rešio sam da upišem i nemački i usavršim engleski jezik.
Ivan je popio i kaficu sa svojim imenjakom, Ivanom Tasovcem, ali tada nisu pali dogovori o njegovom angažovanju u Filharmoniji.
- Na kafi se ništa nismo dogovorili. Čovek prvo mora da čuje kako sviram. U muzici nije bitno ime osobe, i to što sam pobednik 'Velikog brata', već kvalitet sviranja.
