Izvor: Dzungla.org, 06.Okt.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubimica blage naravi
Poreklom iz jugoistočne Azije, ova mačka je dospela u Sjedinjene Države tridesetih godina prošlog veka. U to vreme, još ništa nije nagoveštavalo da će jednog dana imati tako finu, svilenkastu i sjajnu dlaku čija boja, nalik na samurovinu, prema vrhovima nogu, repa, ušiju i na prednjoj strani glave postaje intenzivnija i predstavlja jedno od glavnih obeležja ove rase. Trebalo je, naravno, ukrstiti ovu mačku s još nekoliko azijskih rasa da bi se dobio takav rezultat. Isto tako, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << trebalo je kod nje razviti neka obeležja po kojima će se razlikovati od britanske burmanke što su američki odgajivači upornom selekcijom uspeli da postignu, pa u izgledu ove dve mačke zaista postoje uočljive razlike. Rasne odlike Trebalo je, ipak, da prođe još mnogo vremena da bi ova rasa, obdarena mnogim lepim osobinama, bila priznata u evropskim felinološkim krugovima. Još pre 25 godina, njeno učešće na evropskim izložbama mačaka obično je prolazilo nezapaženo. Sudije nisu imale nimalo razumevanja za ovu mačku, čak su je smatrale ružnom i nezgrapnom, ali je i među njima bilo onih koji su naslućivali njene vrline i smatrali kako je vreme da ova rasa izađe iz senke. Danas se američka burmanka izborila za svoje mesto među ostalim rasama i uvek privlači izuzetnu pažnju na felinološkim manifestacijama. Tipovi Postoje dva tipa burmanskih mačaka: američka i britanska, a oba su poreklom iz jugoistočne Azije. Mada istog porekla, svaki od ova dva tipa ima sopstveni standard. Britanska burmanka, koju su nekad nazivali evropska, bliža je azijskim rasama, kao što su burmila i tifani, dok je američka slična bombajskoj. Britanska je priznata u nekoliko boja, uvek u nijansama sepije, a glava joj je trouglasta, dok je kod američke sve okruglasto. Njena najupadljivija, ujedno i najprivlačnija osobina je što je sva okruglasta, počevši od glave na kojoj, bez obzira iz kog ugla je posmatramo, nema nijedne ravne površine. Sa ispupčenim čelom i jasno izraženim stopom, profil ove mačke je sav u krivim linijama, a vrh nosa blago povijen i izbočen. Njuška je takođe zaobljena, kratka i široka, a uši srednje veličine, široke u osnovi, lepo razmaknute i na vrhovima zaobljene, potpuno se uklapaju u opštu sliku. Blago su povijene naped, a između unutrašnjosti uha i gornjeg kapka uočava se deo kože bez dlake, što sudije na izložbama ne ocenjuju kao manu i smatraju da je dozvoljeno u okviru standarda ove rase. Oči američke burmanke su zlatne boje, a idealno je da budu bakaraste kao kod bombajske, ali je to veoma teško postići. Treba pažljivo odabrati reproduktivne parove kako bi parenje između jedinki ove dve rase istovremeno doprinelo lepoti dlake, što predstavlja vrlinu burmanke, i lepoti očiju, za čiju boju je zaslužna bombajka. Snažna građa Ono što posebno iznenađuje kod ove mačke je njena neočekivano velika težina u odnosu na skromne dimenzije. Kad je podignemo, imamo utisak da je veoma teška jer joj je telo veoma kompaktno i mišićavo. Kao i sve ostalo, ramena i bokovi američke burmanke su lepo zaobljeni, mišićavi i jakih kostiju. Noge su srednje dužine, šape srednje veličine, a rep takođe srednje dug i na vrhu zaobljen. Izuzetno lepa dlaka ove mačke izaziva divljenje na izložbama. Nijansa sepije menja osnovnu boju dlake i čini telo svetlijim u odnosu na ekstremitete. Zavisno od položaja koji mačka zauzima, njena boja se menja. Kad otkrije stomak, on izgleda svetliji u odnosu na ostali deo tela, koji je tamnokestenjaste boje. Inače, dlaka ove mačke ne zahteva posebnu negu. Dovoljno je da je u vreme linjanja dobro iščetkamo veoma mekanom četkom. Ova mačka je postala omiljena i zbog svoje blage naravi i izuzetno druželjubivog karaktera koji ispoljava čak i prema nepoznatim osobama. Spremna je da dočeka svakog posetioca i da mu bez ikakvog oklevanja skoči u krilo. Veoma je privržena članovima porodice i u stanju je da satima sedi na nečijim kolenima, ali najviše voli da nekome skoči na rame. Povremeno je veoma živahna i voli da istražuje, ali nikada ništa ne razbije, ne cepa zavese i presvlake na nameštaju, i veoma je nežna sa decom. To je izuzetno inteligentna mačka koja je u stanju da sama upali svetlo i otvori vrata, a posebno voli da se zavlači u ormane, ili na druga skrovita mesta. Za razliku od mačaka koje ne podnose gužvu na felinološkim izložbama, američka burmanka uživa u ovom metežu i čini se da joj to pričinjava veliko zadovoljstvo. Mačiće ove rase treba uzimati tek kad napune četiri meseca jer ih majka dugo doji. U početku su veoma nestašni, ali se postepeno smiruju. To su prilagodljivi mačići koji se za samo nekoliko minuta naviknu na novi ambijent, kao da su tu rođeni. Poreklo Sve burmanske mačke potiču od ženke Vong-Mau koju je američki lekar Mejdžor Tomson 1930. godine doneo iz Bangkoka u San Francisko. Prema proceni jednog genetičara, on je ovu azijsku mačku pario sa sijamskom i drugim mačkama s Tajlanda, pa je tako uspeo da dobije dlaku sa finim mrkim prelivima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, američki odgajivači su prestali sa ovim ukrštanjima i davali prednost isključivo primercima u boji samurovine. Sedamdesetih godina su radili na fiksiranju tipičnih osobina američke burmanske mačke: zaobljenoj glavi, ispupčenom čelu, okruglim očima i veoma kratkom telu. OpširnijeVečernje Novosti
