Izvor: Prva.rs, 20.Mar.2015, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lista top pet filmova toliko loših da su dobri
To su filmovi nastali u pokušaju da se lako zaradi novac i privuče publika u bioskope samo na osnovu „prvog pogleda“ iako u samom filmu dalje od toga nije moguće videti. Takvi filmovi imaju profesionalne ekipe u kojima svako zna svoj posao, ali baš zato što u pitanju profesionalci koji su istrenirani da prave filmske iluzije sa što manje grešaka i upravo oni čine da se stvari u filmu jednostavno uklapaju ali na način koji nas ne privlači da nastavimo da gledamo film. Takvi filmovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << su jednostavno loše napisani, loše režirani, loše montirani i nemotivisani, ali nam nisu zabavni upravo zato što profesionalna ekipa zna kako da ih ušminka i napravi običnim. Ali šta to neki loš film čini toliko lošim da on postaje dobar?
Evo šta: To što mi kao gledaoci vidimo da su filmadžije imale želju da naprave nešto, ali je to ispalo toliko blentavo da je u stvari čak i bizarno. Takve filmove dobrim čini upravo ta činjenica da je neko pokušao da napravi filmsku iluziju ali jednostavno nije baš tačno znao kako i toliko nije uspeo u tome da je to jednostavno gledaocu smešno i tera ga da nastavi sa gledanjem i vidi gde još je filmadžija imao vrlo očigledne, bolno - smešne nelogičnosti.
Ovo je moja top 5 lista „dobrih loših“ filmova:
5. „Maximum Overdrive“ -1987 (Teror mašina) – Režija: Stiven King
Stiven King ima dve strane. Sa prve ume zaista da „pokida“ i napiše zaita fenomenalne stvari poput „Zelene milje“, „Bekstva iz Šošenka“ i „Isijavanja“ , ali sa druge strane ume zaista da napravi stvari koje baš i nisu toliko sjajne ( „It“, „Children of the corn“...) poput filma o kome govorimo. „Maximum Overdrive“ je film koji je bio potpuno kontrolisan od strane Kinga (prvi i jedini film koji je režirao) i koncentriše na to šta bi ljudi radili kada bi mašine odjednom oživele i krenule da nas terorišu. Bez objašnjenja kako, a na pitanje „zašto?“ odgovor se na skali muljanja od 0 do 100 nalazi na 200. I naravno ima tu još doata bizarnih stvari koje ćete i sami videti (tipa: šef ispod benzinske pumpe baš „slučajno“ ima podrum oružja itd...). Naravno ono što film čini zanimljivim upravo su te situacije u koje pomahnitale mašine dovode grupu glavnih likova. I još jedna zanimljiva stvar je što je za celokupan film muziku radila australijska hard rok grupa AC/DC. Tako da ko uživa u ovakvoj vrsti muzike i ko voli pomahnitale mašine, mislim da bi trebalo da baci pogled na ovaj film.
4) „Batman & Robin“ -1997 (Betmen i Robin) – Režija: Džoel Šumaher
Nakon što Bartonov „Povratak betmena“ nije ispunio visoka očekivanja produkcijska kuća „Varner bros“ je odlučila da sledeća dva filma o Betmenu poveri Džoelu Šumaheru. Doduše, ne verujem da su očekivali nešto poput filma „Betmen i Robin“. Ovaj film ,u kome betmena glumi Džordž Kluni (oh kakav izbor za Betmena) liči na pokušaj da se od serijala kome su Bartonovi filmovi dali mračniji ton, ponovo napravi nešto nalik prvobitnoj animiranoj seriji, ali sa pravim glumcima. Za vreme celog filma u kome Betmen i Robin jure gospodina Smrznutog (Švarcenegera) gledalac se oseća neprijatno upravo zbog toga što Betmen, Robin(koji se non stop na nešto žali) i Švarceneger zbijaju vrlo neslane šale kroz ceo tok filma i stvaraju vrlo neprijatnu atmosferu. Šta više reći kada je vrhunac te neprijatnosti scena u kojoj Betmen i Robin, na aukciji na kojoj prodaju žene, kreću da podižu iznos koji nude (dok na kraju Betmen ne izvadi bet- kreditnu karticu...). Naravno ono što ovaj film čini privlačnim je upravo ta neprijatnost koju stvara loš pokušaj mešanja ozbiljnog filma sa crtaćem i zbog toga ako ste fan Betmena treba da pogledate ovaj film, bar da biste mogli da kažete kako film o betmenu ne treba da izgleda.
3) „Plan 9 from Outer Space“ -1959 (Plan 9 iz svemira) – Režija: Ed Vud
Dosta stvari o ovom filmu već se može naslutiti nakon što se napomene da je upravo zbog njega Ed Vud proglašen za najgoreg reditelja ikada. Priča nije ništa posebno ali ona bi čak mogla i da ima smisla da nije očajnih rediteljskih i montažnih rešenja, tipa: ubacivanje unapred snimljenog kadra Bele Lugošija (mogli smo da živimo i bez toga), pilotska kabina napravljena od stolica i zavese za kadu, skakanje iz dnevnog u noćni kadar u istoj sceni, nedostatak iluzije dubine u kadru (mi bukvalno vidimo zid studia) itd... Ali ono što ovaj film čini zabavnim za gledanje je upravo to što se oseća ta Ed Vudova želja da ispriča neku priču na kakav god način i takođe se vidi da i glumci (koji nisu profesionalci) takođe imaju želju i daju sve od sebe, ali to sve izgleda bizarno baš zato što njima niko nije rekao kako nešto treba da rade... Oni su samo izašli i napravili film...
2) „The Christmas Tree“ -1991 (Božićno drvo) – Režija: Flamarion Fereira
Ovaj animirani film i nije nešto naročito poznat, ali postaje sve popularniji kao „najgori praznični film ikada“. Prva stvar je što je animacija apsolutno užasna (jedva da ima pokreta kamere, ponavljana istih frejmova su prečesta itd...), a zatim to što su sinhronizaciju očigledno radila neka deca koju je reditelj skinuo sa ljuljaške u obližnjem parkiću (nivo razgovetnosti: 0), mada ni onaj ko je radio miks zvuka nije baš mnogo mario za projekat... Zatim užasne nelogičnosti tipa: gradonačelnik koji bukvalno kao valutu za novac koristi vreće, paralelna montaža dve scene koje apsolutno nemaju potrebe da budu tako izmontirane (i još što skaču sa jedne na drugu na svakih 5 sekundi), likovi koji ne pomeraju nikada oči,... čak u jednom trenutku decu na severnom polu napadne MRKI medved... A da ne pričam o poruci koju je narator morao da smulja na kraju i koja je poprilično ... pa ne znam... ovo jednostavno morate da vidite da biste poverovali. Ali opet ako hoćete da se nasmejete ovaj film je vredan gledanja. Neki tvrde da je ovaj film po tome koliko je loš animirani ekvivalent filmu koji je prvi na ovoj listi... a to je:
1)„The Room“ -2003 (Soba) – Režija: Tomi Viso
Ako postoji nešto što čovek jednostavno mora da vidi da bi u to poverovao onda je to ovaj film. Tomi Viso je naime ovaj film zamislio prvo kao pozorišni komad, da bi nakon što su ga svi odbili na kraju odlučio da snimi film. Koliko tomi Viso nije imao predstavu šta radi govori nam to da je umesto da kao što svi rade, iznajmi filmsku kameru, on kupio dve filmske kamere( jednu 35mm sa trakom, a drugu digitalnu) i nije između njih znao razliku pa je snimao sa obe (fascinantno zaista). Što se samog filma tiče on sadrži 10 minuta scene seksa, poprilično je neprijatan pošto su odnosi između likova vrlo nejasni, ima gomilu sporednih radnji u priči koje nikada ne budu razrešene, a i sam Tomi Viso je čovek sa kim je ljudima verovatno jako neprijatno da dele prostoriju, pa on opet glumi glavnu ulogu i donosi užasne rediteljske odluke. Ako niste pogledali ovaj film obavezno ga pogledajte, jer vam garantujem da ćete se smejati koliko je užasan (gluma,režija,montaža, sve...), jer zaista to je upravo ono što ga čini zanimljivim, to što je zamišljen kao melodrama ali je u tome da melodrama i bude, nije uspeo i to užasno.
.jpg)
