Izvor: Dzungla.org, 10.Mar.2014, 15:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lil: Kad "ružno pače" postane "beli labud"

SUNCE koje nemaju spolja, ljudi sa severa nose iznutra – poručuje nam jedan francuski šlager. Ukoliko ste spremni na dane bez sunca, ali želite da vas ogreje u srcu, ukoliko spadate u netipične turiste koji maštaju o destinacijama van standardnih agencijskih ponuda, vaše rešenje ima samo tri slova – Lil. Da, unapred se oprostite i od pomisli na sunčana popodneva, pripremite se za buđenja u uvek oblačnim jutrima, zaboravite na sandale, čak i leti, ali nikako ne zaboravite kišobran. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Ljupkost kojom će vas, međutim, šarmirati ovaj grad na severu Francuske, energija sa kojom ćete ga napustite da se u njega ponovo vratite – pobediće i najtvrđeg meteoropatu. Osim „hendikepa“ zvanog vreme, svi argumenti su na strani Lila. Četvrta najveća metropola Francuske, prestonica departmana Sever i regiona Sever Pa d`Kale, broji milion stanovnika, dok u samom gradu živi njih 250.000. Lil, čije ime simbolizuje rečno ostrvo na kojem se nalazi, ima zanimljivu i bogatu istoriju. Prvi put se spominje 1054. godine, iako urbana legenda kaže da je grad osnovan još 640. godine. Istina je da je bio pod kontrolom flandrijskih grofova, a Flandrija je slovila za jednu od najbogatijih evropskih oblasti. U 14. veku je pripao Francuskoj, a potom su se njegovi „vlastodršci“ menjali – od vojvoda Burgundije preko Habzburga, Španaca, Holanđana… svi su mogli da se pohvale da je Lil njihov. Završna „reč“ ipak je u 17. veku data Francuzima. A kako to biva, svaka vlast je i ovde ostavljala svojevrstan pečat na arhitekturi, duhu i običajima stanovnika Lila. Grad je bio centar tekstilne industrije i u jednom trenutku su svi ostali kvaliteti stavljeni na stranu. Čak su i građevine plaćale ceh zbog zanemarivanja, čiji je živi svedok još samo kvart Mulen. Dugo je Lil asocirao na radnike, na sivilo i sumorna zdanja, jer se u njegov spoljni izgled nije ulagalo. A onda je prerastao u turističko mesto. I, stvari su se promenile.DOBAR NOĆNI ŽIVOT Da je Lil grad mladih, vidi se i po bogatstvu barova i diskoteka. Najpopularnije mesto za noćne izlaske je Bar strit, a najbolja atmosfera vlada u klubu „Latina“. Stolice i separei su obično prazni, jer mladi ovde igraju sve vreme. Izgovor „Ne znam ili ne volim da igram“ – ne uvažava se. Svi su na nogama. Do duboko u noć. Možda se ovo „ružno pače“ i zvanično pretvorilo u „belog labuda“ 2004. godine, kada je proglašeno za kulturnu prestonicu Evrope. Mnoge stoletne građevine tada su praktično dignute iz pepela. Starim flamanskim kućama vraćen je sjaj i ponovo su se „šepurile“ u nijansama zlatne, žute i svetlocrvene, bojama koje ovde dominiraju. Renesansa i barok – ponovo su blesnuli u duetu! Umetnici iz čitavog sveta davali su svoj doprinos prerušavanju grada u centar kulture. I, uspeli su. Na „titulu“ kulturne prestonice Lilani su veoma ponosni. Dva gorostasna šarena ljiljana, postavljena uz najpoznatiji tržni centar „Eura Lil“, ostala su kao znak da je oko 15 miliona ljudi te 2004. godine posetilo Lil. Iako nije uvršten u najatraktivnije turističke oaze, u njemu se zaista možete dobro i sigurno osećati. Izgrađen je po meri čoveka. Gradski prevoz je odlično organizovan, tačan je u sekund, a Lil poseduje i jednu od prvih i najdužih linija automatskog metroa na svetu. Biciklističke staze su takođe dobro uređene i funkcionalne su, što je prirodno za ovaj ravničarski kraj. Grad se, međutim, najbolje može doživeti iz pozicije pešaka. Razgledanjem mesta s noge na nogu, lagano i bez tenzije, dok koračate prostranim ulicama koje se seku pod pravim uglom a buku saniraju aleje stoletnih platana, bićete očarani brže nego što možete da zamislite. Pritom, Lil nije od onih „razmetljivaca“ koji se napadno hvale svojom lepotom. Sve, naravno, kreće od Glavnog trga. U samom centru nalazi se zgrada stare Berze, sagrađena 1652. godine u stilu tipičnom za 17. vek i flamansku renesansu. Od 1921. godine važi za građevinu od istorijskog značaja, koja u svom dvorišnom okrilju pruža utočište kolekcionarima starih knjiga, fotografija, ploča, poštanskih markica… Ovde se možete vratiti u prošlost i po simboličnim cenama kupiti nešto rariteno, nešto što ima sentimentalnu vrednost. U tom ćete kvartu bez greške uočiti i jednu od najlepših zgrada – Gradsku većnicu, koja je takođe rađena po flamanskim motivima i nalazi se na Uneskovoj listi kulturne baštine. Korak-dva i već ste zadivljeni novim zdanjem. Zgrada Opere je zaista gorostasna, a preporuka je da zavirite i unutra i proverite kako „diše“. Kažu da je poseban doživljaj gledati neku od „izvedbi“ sa njenog repertoara. Ako krenete za kanalima reke Deul, stići ćete do jednog od simbola grada – Citadele. Ova tvrđava nastala je 1668. godine, kako bi lordove Flandrije zaštitila od Francuza. Izgradio ju je čuveni francuski graditelj tvrđava – Voban, što je odgovor na pitanje zašto je u obliku zvezde. Njen tvorac je voleo ovaj simbol i često ga je koristio. Citadela je odavno pravi raj za žitelje Lila. Sva je u zelenilu, cveću, a prekrasni botanički vrtovi pružaju siguran spas od gradske vreve. Zanimljivo je da čim temperatura malo poraste, Lilani grupno i pojedinačno beže ovamo. Zelene površine odjednom preplave ljudi, koji rado meditiraju na Citadeli, druže se, ručaju, pijuckaju pivo. Ima i onih koji se ovde rekreiraju tokom čitave godine. Turisti rado posećuju Zoološki vrt, u kojem nema previše životinja, ali su one poluslobodne. Kako je ulaz besplatan, posetioca je uvek u velikom broju. Posle Citadele, Stari Lil je možda najveći šarmer ovog grada. Dovoljno je reći – kaldrmisane uske uličice, kuće u flamanskom stilu, simpatične radnjice, barovi i poslastičarnice, pa da zamislite kvart u kojem je šetnja melem za dušu. Preporuka je da obavezno svratite u jedan od tipičnih malih restorana, u kojima je uživanje za sva čula – degustacija francuskih proizvoda. Jer, u zemlji ste sira i vina, pa zašto da propustite to zadovoljstvo. U restoranima se s ponosom nude i specijaliteti od dagnji, servirani u specijalnim dubokim posudama, koji se neizostavno služe uz pomfrit. Ukoliko želite da se ponašate kao pravi Francuzi, onda vam dan ne sme proteći bez kroasana, koji se obično služe i uz dobar espreso. OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...