Izvor: Blic, 22.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepša sam bez šminke
Lepša sam bez šminke
Muškarci više vole plavuše (ali se žene crnkama) - kaže jedno od nepisanih ali mnogo puta iskustveno potvrđenih pravila. Iako je nedavno kosu ofarbala u plavu nijansu a la Merilin Monro, Ana Stanić tvrdi da to u njenom slučaju nije presudno.
- Meni su momci, pa i drugovi, uvek govorili da sam im mnogo lepša bez šminke, nenamontirana, u nekom opuštenom, prirodnom fazonu. Mom najužem okruženju se i moja prirodna, blago šatirana kosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više sviđala od ove svetloplave. Meni se veoma sviđa kako mi stoji, ali ne verujem da ću još dugo biti plava. Naporno je. Začas kosa poraste, vidi se izrastak, pa često moram na farbanje - kaže Ana čiju platinastu kosu svakodnevno gledamo u televizijskoj reklami za šampon 'panten'.
Nakon što je prošle godine dobila 'Pantenovu' nagradu za najbolje obučenu javnu ličnost, usledila je i saradnja sa tom kućom, pa je Ana postala promoter linije za negu kose.
- Ovo mi je prva reklama. Ni za kakve pare ne bih mogla da reklamiram nešto u šta stvarno ne verujem i što privatno ne koristim. Budući da zaista koristim taj šampon, kojim sam prezadovoljna, nije mi predstavljalo problem da, bez glumatanja, u kameru ispričam svoja iskustva. Reklama je skupa, produkcija vrhunska, sve je profesionalno urađeno i bio mi je izazov da učestvujem u tome - kaže Ana.
Svesna je da kao javna ličnost ima ulogu trendsetera, da je klinke oponašaju... I to joj ne smeta. Prija joj kada joj prodavačica u butiku kaže da devojke žele da kupe isti odevni predmet koji ima Ana Stanić, ili kada joj frizer kaže da mušterije dolaze s njenom slikom želeći upravu takvu frizuru i boju kose.
- I koleginice me oponašaju. Nekad to doživljavam kao kompliment, ali me često i iznerviraju. Zavisi od toga ko me i kako oponaša. Neću da pominjem imena, očigledno je o kome je reč - kaže.
'Nemam šta da obučem!' - najčešća je rečenica koju, pred otvorenim ormarom krcatim garderobom, izgovaraju žene pred izlazak. Ima li tu vrstu problema i zvanično najbolje obučena žena?
- Kako da ne! Često mi se to dešava. Shvatim da sam se u svim stvarima već pojavljivala, da mi je sve dosadno i da je već viđeno, i da mi je neophodan šoping. Ne volim da delujem previše skockano, da izgledam kao da sam se trudila da se lepo obučem. Garderoba je odraz mog stava, pristupa, trenutnog raspoloženja... Volim taj neki kežual stil, sa dozom šika i otkačenosti. Za sređivanje mi uglavnom treba pola sata. I to sve sa tuširanjem. Ali, pre neko veče smo se moje dve drugarice i ja dva sata spremale za izlazak uživajući u tome. Osećale smo se kao tinejdžerke - kaže jedna od retkih kantautorki među ženama sa ovih prostora, čiji novi album, na kom je autor većine pesama, izlazi krajem novembra.
- Kod nas postoji taj neki uhodan sistem po kom pevači odlaze kod hitmejkera, kupuju pesme, a onda rade tezge da bi povratili uloženi novac i, naravno, zaradili. Ja se distanciram od takvog pristupa muzici koji je više biznis nego umetnost. Ne doživljavam sebe kao interpretatora, već kao autora. Pišem muziku, tekstove, a spotovi i nastupi su prirodan sled stvari. Inspiraciju uglavnom dobijam u toku vožnje, u kolima. Uvek mi je pri ruci diktafon u koji pevušim. Kad dođem kući, skinem akorde na gitari ili na klavijaturama uradim demo. E, posle se mučim sa tekstom - objašnjava proces nastajanja svojih pesama koje su, tvrdi, neminovno autobiografske. Možda osećanja i situacije nisu aktuelni, ali su sve priče njene. Nekada zaista doživljene i preživljene. Simonida Stanković
