Izvor: Dzungla.org, 10.Jul.2013, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi glavni neprijatelj želuca
NAJVEĆI neprijatelj želuca i krivac za bolesti koje nastaju zbog oštećenja sluznice više nije helikobakterija, nego su to – lekovi! Adekvatnom zaštitom želuca od lekova koji loše utiču na njegovu sluznicu, bavili su se lekari raznih specijalnosti na nedavno održanom Nacionalnom kongresu interne medicine na Zlatiboru. Najvažniji rezultat kongresa je konsenzus o načinima zaštite želuca od agresivnog dejstva lekova, kaže za „Novosti“ profesor doktor Miodrag Krstić, iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije. – Prema svetskim podacima, prekomerna upotreba lekova odgovorna je za 65 do čak 75 odsto krvarenja iz želuca – pojašnjava prof. Krstić. – Rezultat konsenzus – konferenecije tri nacionalna udruženja: gastroenterologa, kardiologa i reumatologa je odluka da donesemo dokument o gastroprotekciji kod pacijenata koji uzimaju potencijalno ulcerogene lekove koji mogu da oštete sluznicu želuca. Taj dokument mora da bude pitak i jasan internistima i lekarima u primarnoj zaštiti, da bi ga oni mogli primenjivati u praksi i očekujemo da do jeseni bude gotov i objavljen. Koji lekovi spadaju u „opasne“ po želudac? – Spisak lekova koji mogu da oštete sluznicu gornjeg dela digestivnog trakta je veliki, počev od acetisal-salicilne kiseline (ili narodski aspirina), preko nesteroidnih antiinflamatornih lekova, antikoagulantne terapije, novih generacija antidepresiva, kortikosteroida. Lekovi su danas najvažniji uzrok krvarenja iz želuca. Ako analiziramo svetske podatke, podjednak broj ljudi godišnje pogine u saobraćajnim nesrećama i umre zbog krvarenja izazvanih lekovima. Učestalost ove pojave je oko 100 slučajeva na 100.000 ljudi, godišnje, a kako je mortalitet kod krvarenja dosta visok, prosečno oko 14 odsto, dolazimo do cifre od 750 do 1.000 ljudi koji godišnje umru u Srbiji zbog krvarenja iz želuca. RAT PROTIV HELIKOBAKTERIJE Šta još osim lekova može da bude uzrok krvarenja? – Osim lekova, najvažniji faktor rizika je helikobakterija. Prethodnih godina bili smo svedoci „krstaškog rata“ protiv ovog uzročnika. Ali, veliki broj pacijenata gde je ova bakterija bila uzročnik problema sa želucem, već je tretiran. Zato je zadatak gastroenterologa danas da se bori protiv najmasovnijeg uzročnika krvarenja, a to su lekovi. Veliki sam protivnik samostalnog testiranja na helikobakteriju, jer taj podatak ne znači ništa, doktrina je takva da se ovaj uzročnik ne leči ako nema konkretnih tegoba. Šta da rade ljudi koji su prinuđeni da piju lekove koji imaju štetno dejstvo na želudac? – Ovi lekovi su neophodni, acetisal-salicilna kiselina spasava živote miliona ljudi, život nekih pacijenata ne bi mogao da se zamisli bez nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Ali, neželjena dejsata tih lekova koliko god da su retka, kada se skupe na jednom mestu, daju značajan broj ljudi koji krvare od te terapije. Najvažnija stvar kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu loše da utiču na želudac, jeste da odredimo koji su pod pojačanim rizikom za krvarenje. Njima treba dati gastroprotektivnu terapiju, koja se u bogatijim zemljama već duže vreme koristi. Šta su to gastroprotektivni lekovi? – Danas je svuda u svetu preovladao stav da su najbolji gastroprotektivni lekovi oni koji pripadaju grupi blokatora protonske pumpe koji su u dovoljnoj meri prisutni na našem tržištu a cena im je razumna (pantoprazol, lansoprazol, omeprazol, esomeprazol). Raniji stavovi o N2 blokatorima su u potpunosti revidirani jer lekovi iz ove grupe jednostavno nisu dovoljno efikasni u ovoj indikaciji (ranitidin i famotidin). Ovo i jeste osnova našeg konsenzusa. Da li su troškovi te terapije pokriveni od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? – U susednim zemljama, Hrvatskoj na primer, od početka 2011. godine lekovi za gastroprotekciju (blokatori protonske pumpe) su na pozitivnoj listi njihovog zdravstvenog osiguranja. Dokument na kojem radimo posle Nacionalnog kongresa praktično je uvod u Vodič dobre prakse za prevenciju krvarenja iz želuca. Ali, on nije obavezan dokument za Fond. Još u Vodiču za dispepsiju iz 2004. godine navedeno je da su blokatori protonske pumpe najbolji lekovi za lečenje dispepsije, ali se oni više ne mogu nabaviti o trošku Fonda, jer naše zdravstvo nema dovoljno novca za to. To znači da se korišćenje gastroprotektivnih lekova ostavlja na volju pacijentima? – Mi ćemo svakako doneti preporuke, koje država može i ne mora da prihvati u smislu pokrivanja troškova za te grupe lekova. Ali smo dužni da pacijentima objasnimo da u ovom momentu postoji kvalitetna terapija za zaštitu želuca, koja je jeftinija nego pre nekoliko godina. Ipak, bitno je da ljudi budu svesni da nije uvek bezbedno uzimati mnoge lekove, naročito ne na svoju ruku i da postoji način da sebi pomognu, uprkos tome što država, nažalost, ne može te troškove da pokrije. Da li su ti lekovi dovoljna zaštita od krvarenja iz želuca? – Bez obzira na dobre osobine, ovi lekovi ne predstavljaju idealnu zaštitu, ne mogu se svi ljudi zaštititi čak ni kada uzimaju maksimalnu dozu gastroprotektivnih lekova. Ali njihovim korišćenjem smanjuje se verovatnoća krvarenja na jednu trećinu, što znači da bi u Srbiji 500 ljudi manje umiralo zbog posledica krvarenja iz želuca, što je ogroman uspeh u očuvanju ljudskih života. Koliko pacijenata dođe do lekara na vreme, pre nego što do krvarenja dođe? – Relativno je lako odrediti ko je pod pojačanim rizikom od krvarenja iz želuca, u SAD su na primer napravili kalkulator rizika na osnovu kojeg može da se samo za nekoliko minuta vidi ko ima povišen rizik da mu se to dogodi. Naša ustanova spada u tercijarni sistem zdravstvene zaštite, pa nažalost uglavnom sagledavamo posledice i do nas najčešće stižu pacijenti koji već imaju krvarenje. U ranijim stadijumima oštećenja sluzokože želuca, pacijenti se najpre javljaju lekarima opšte prakse ili internistima u domovima zdravlja. Zato želimo da fokus delovanja stavimo na te lekare koji su prvi u kontaktu s pacijentima i da oni imaju stručnu osnovu za prepisivanje lekova. BOLI I OD STRESA Da li i stres nosi svoj deo krivice za oštećenja sluzokože želuca? – Prateći praksu prethodnih decenija, primećuje se da se prvo stresu pripisivala veća uloga nego što je zaista imao, zatim smo imali „eru“ helikobakterije, sada se vraćamo na traženje uzroka u stresu. Japanci su nedavno otkrili da se broj ljudi koji OpširnijeVečernje Novosti
