Izvor: S media, 30.Dec.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legenda o Deda Mrazu (FOTO, VIDEO)
Legenda o Deda Mrazu je jedna od retkih koje preživljavaju vekovima i to u svim krajevima sveta. Na njoj su stasale generacije, a popularnost belobradog debeljuškastog dekice sa dalekog severa ni danas ne jenjava. Verovali ili ne u priču o veselom starcu koji na sankama koje vuku irvasi, obilazi zemaljsku kuglu i ispunjava želje iz dečijih pisama, boravak u njegovom selu pokazaće vam da je ova legenda živa i stvarna.
U mašti sve dece sveta, pa i odraslih koji su mladi u >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << srcu, Deda Mraz je dobroćudni deka, duge sede brade, sa naočarima na vrhu nosa, povećeg okruglog stomaka, uvek veseo, obučen u crvene haljine opšivene belim krznom. On je simbol zimskih radosti i praznika.
Pred novogodišnje praznije Deda Mraz seda u svoje leteće sanke koje vuče devet irvasa. Rudolf crvenog nosa je predvodnik koji mu osvetljava put u mrkloj noći. Deda Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci poklone u čarapama.
Prema legendi Deda Mraz je oduvek živeo na krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza.
Selo Rovaniemi koje Finci nazivaju “Vratima Laponije” smešteno je na severu Finske, a udaljeno je svega dve hiljade kilometara od Severnog pola. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula. Zbog blizine Severnog pola događa se i fenomen šarenih nebeskih svetala: u predstavi polarne svetlosti, tokom koje na noćnom nebu igra mreža zelenih, plavih, grimiznih, crvenih i ljubičastih svetlosnih snopova, može se uživati dvesta dana godišnje.
Deda Mraz selo je mesto gde bajka postaje stvarnost. Jedinstveno mesto gde stotine hiljada posetilaca iz svih krajeva sveta dolaze u susret Deda Mrazu,.
Laponija je možda i najbolja destinacija za božićne praznike. Ona posetiocima nudi nezaboravan doživljaj i to ne samo za Novu godinu i Božićne praznike, jer je Laponija lepa u sva četiri godišnja doba. Brdski krajolici, bogatsvo faune, svet ptica, a najčešća i najpoznatija životinja je irvas koji je bitan deo laponijske prirode. Godišnje je poseti 500.000 turista iz celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je Elenor Ruzvelt.
To dovoljno objašnjava zbog čega je nasmejani dekica izabrao upravo Laponiju za zemlju svog života. I sam Deda Mraz objašnjava da je Rovaniemi, okružen mističnim gustim šumama, idealan izbor zbog patuljaka koji mu pomažu u pakovanju darova. Svetlucavo selo, na čijem ulazu stoji deset metara visok zlatni bor Deda Mraza, nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu belobradi dedica živi s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj “kancelariji”, smeštenoj u pećini dvanaest metara ispod zemljine površine.
Nova godina je sneg! (VIDEO)
Deda Mraze, prste k sebi!
Laponska kultura je mešavina uticaja, kultura susednih regija iz Švedske, Finske, Norveške i Rusije.
U Božić kući jedinstvena i nostalgična Božić Izložba predstavlja prikaz božićnih običaja i tradicija u različitim delovima sveta odvešće vas na putovanje kroz sećanja iz detinjstva.
Topli Božićni duh možete doživeti i u vrlo uzbudljivom Santa Parku. To je Deda Mrazov Park koji je sastavljen od niza podzemnih pećina koje će vas prosto oduševiti.
Legenda o deda Mrazu postala je, na kraju, stvarnost i to zahvaljujući finskoj pošti. Naime, deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, čak i Eskimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je finska pošta odlučila da otvori malu ispostavu u Laponiji - Deda Mraz glavna pošta, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma mališana upućena Deda Mrazu.
http://www.youtube.com/watć?v=cŽLMvtSQGs&feature=related
Deda Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. Legenda je stvorena, a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić na aerodrom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000 posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona evra.
Kako biste i vi mogli da pišete Deda Mrazu uspeli smo samo za vas da nabavimo i adresu! Za svaki slučaj.
Adresa: Deda Mraz, Santa Claus Main Post Office, FI-96930 Arktik
Evo još nekoliko legendi:
Sveti Nikola
Prema predanju, Nikola je vaskrsao troje dece, koje je lokalni mesar zaklao u vreme gladi, pa se otuda slavi kao zaštitnik dece. Pored toga on je i zaštitnik mornara. Ali Nikola je najčuveniji po svojim poklonima sirotinji, a naročito davanjem miraza trima osiromašenim kćerkama pobožnog hrišćanina da ne bi postale robinje i prostitutke. On je ubacio kroz prozor vreću sa zlatnicima. Tokom vekova, priča se menjala, tako da je u jednoj verziji Nikola ubacio vreću sa zlatnicima kroz dimnjak, koji su upali u čarape koje su se sušile. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je, u stvari, 19. decembar po novom kalendaru.
Napojnice - kada i koliko?
POKLON u skladu sa horoskopom
Deda Mraze donesi mi sve!
Prema enciklopediji Britanika, postojanje svetog Nikole, biskupa od Smirne (danas Izmir u Turskoj) nije potvrđeno nijednim istorijskim dokumentom tako da se ništa sigurno ne zna o njegovom životu... Darežljivost i dobrota po kojima je sveti Nikola bio poznat prerasle su u legende o čudima koje je činio za siromašne i nesrećne.
„Santa Claus“
Anglosaksonsko ime za Deda Mraza je' „Santa Claus“ ali to nije nista drugo do „Sveti Nikola“. Naime, holandski doseljenici koji su osnovali Njujork nazivali su sv. Nikolu „Sinterklas“ što engleski doseljenici nisu mogli nikako da izgovore i on je tako postao „Santa Claus“.
Sinterklas je, zapravo, holandski Deda Mraz koji sa svojim nagaravljenim pomoćnicima dolazi iz Španije i deli poklone deci. Slavi se na dan Svetog Nikole i ovaj dan je za decu Holandije najvažniji u toku godine, važniji čak i od Božića.
Američki Deda Mraz
Transformacija Deda Mraza počela je 1823. godine kada su jedne njujorške novine objavile poemu „Poseta svetog Nikole“, koju je napisao Klark Mure da bi zabavio svoju kćerku. Pesma je brojnim Amerikancima predstavila prijatnog sveca koji leti iznad krovova kuća u sankama koje vuku irvasi.
Deca se plaše Deda Mraza! (FOTO)
Deda Mraze, donesi mi „ajped“
Američku sliku Deda Mraza razradio je krajem 19. veka karikaturista Tomas Nast koji je objavio seriju ilustracija u magazinu Harper vikli. Nast je dodao detalje kao što su radionica na Severnom polu, bela brada i kosa, lista dobre i nevaljale dece... Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena konačno ustalila kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine. Rezultat je bio savršeno ljubazan zaštitnik novogodišnjih praznika, veselog izgleda, nasmejanog, pomalo izbrazdanog lica, ali su te bore na njegovom licu bile srećne bore.
Koka-kola Deda Mraz
Urbana legenda kaže da je kompanija „Koka-kola” izmislila Deda Mraza, kada je 1931. stavila njegov lik na etikete svojih proizvoda. To, naravno, nije tačno, ali su otad Deda Mraz i „Koka-kola” nerazdvojni, jer se Deda Mraz pojavljuje na proizvodima ove kompanije pred svaku Novu godinu i Božić.
Deda Mraz i vilenjaci
Deda Mraz se opisuje kao visoka, dostojanstvena religijska osoba koja jaše belog konja kroz vazduh. U Severnoj Americi Deda Mraz je dobio oblik debelog, veselog, starog gospodina koji nema nikakve religijske atribute svetog Nikole. Moderni Deda Mraz živi na Severnom Polu i uz pomoć vilenjaka dostavlja igračke dobroj deci širom sveta.
Jedna od karakteristika modernog doba, život u iluziji, ušla je u sve sfere. Moćni mediji stvorili su svog sveca - Deda Mraza koji pomera granice između mašte i stvarnosti. Davanje poklona ili ostavljanje poklona u čarapu postalo je sastavni deo života skoro svih ljudi koji žive na Zapadu.
Ivana Drobnjaković
