Izvor: Dzungla.org, 11.Sep.2013, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lako se latimo lekova
IAKO je prošle godine izdato gotovo šest miliona kutija lekova manje nego pretprošle, ništa ne ukazuje da ih uzimamo manje. Jer, podaci Fonda za zdravstveno osiguranje odnose se samo na lekove koje pacijenti dobijaju o njihovom trošku, dok je količine lekova u slobodnoj prodaji teško kontrolisati. Zato ne čudi podatak da tokom godine u proseku svaki stanovnik naše zemlje potroši barem 25 kutija lekova! Dok jedni izbegavaju da idu kod lekara i gotovo nikada ne uzimaju lekove, drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << zbog jedne ili više hroničnih bolesti moraju da koriste više vrsta istovremeno. Ima i onih kojima je najlakše popiti lek, bespotrebno prave kućne zalihe i sami se leče, kaže, za „Novosti“, profesor dr Milica Prostran, specijalista kliničke farmakologije, šef Katedre za specijalističku nastavu iz farmakologije i kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta u Beogradu: – Problemi sa prekomernim korišćenjem lekova i njegovim posledicama nisu karakteristični samo za nas, već su globalni, a Srbija samo prati svetske „trendove“. Pod uslovom da se lekovi zaista racionalno propisuju, možemo zaključiti da manje izdatih kutija lekova znači da ovde počinje više da se vodi računa o sopstvenom zdravlju, što je dobro. Ali, imajući u vidu grupe lekova koji se najviše koriste, to može da ukaže i da je zdravstveno stanje naše populacije drugačije iz godine u godinu. PREVENCIJA NAJVAŽNIJA * ČINI se da naši pacijenti previše veruju u moć lekova? – Naše stanovništvo treba edukovati da više vodi računa o zdravlju, da prati znake svog tela i psihe i da ne veruje slepo svemu što pročita, i lekovima i lečenju. Nekada pacijenti misle da je za lečenje dovoljno samo uzeti terapiju, previše očekuju od lekova. Ali to je pristup koji daje samo kratkoročne, trenutne rezulate. Za dugoročne, potrebno je uz terapiju najčešće promeniti stil života, i dugotrajno se toga pridržavati. * Koje grupe ljudi koriste tako velike količine lekova? – Postoje situacije i oboljenja koja zahtevaju veliki broj lekova – HIV infekcija, tuberkuloza, kardiovaskularni bolesnici, oboleli od hipertenzije. To su objektivne situacije kada morate da primenite veći broj lekova (politerapija). Polipragmazija je neracionalno propisivanje većeg broja lekova, kada date dva ili tri leka koji deluju na isti ili sličan način. Do te situacije dovode lekari, nekada možda iz najbolje želje da pacijentu daju odmah sve za šta su čuli da deluje, a nekada i zbog pritiska pacijenta. Jer, naši pacijenti obično misle da ako dobiju jedan ili dva leka a ne pet, nisu adekvatno lečeni. * Koji se lekovi najviše nalaze na lekarskim receptima? – Na vrhu su već godinama kardiovaskularni lekovi, analgetici i antibiotici. Taj trend se nekoliko godina nije bitnije menjao. Ali, problem je to što su se pojavili novi lekovi koji ili nisu na pozitivnoj listi Fonda, ili jesu na listi, ali samo sa određenim procentom refundacije. To znači da pacijenti moraju da plate određeni procenat cene tih lekova. * Da li je cena jedini razlog zbog kojeg se novi i često efikasniji lekovi manje propisuju? – Kako su novi lekovi uglavnom skupi, praktično cela grupa, na primer, kardiovaskularnih pacijenata nije u mogućnosti da se leči novim lekovima, zbog finansija. Ali, ako ste lekar i treba da propišete novu grupu lekova s kojom nemate iskustva, sigurno ćete biti suzdržaniji i držati se poznatog. S druge strane, i farmaceutske kuće koje imaju nove lekove, treba da učestvuju više u edukovanju lekara: kako se koriste novi medikamenti, kako se prelazi sa već postojećih na nove lekove i obrnuto. * Da li to znači da lekari nisu upoznati ni sa neželjenim reakcijama i interakcijama novih lekova? – Kada se novi lek pojavi na tržištu, onda se sažetak karakteristika proizvoda i uputstvo za lek moraju naći na sajtu Agencije za lekove, pa su lekari upoznati i sa očekivanim neželjenim dejstvima. Ali, kad pustite lek u promet kod velikog broja pacijenata, onda se mogu javiti i neočekivana neželjena dejstva. Ta mogućnost uvek postoji, naročito kod onih pacijenata koji koriste istovremeno više lekova. * A takvih pacijenata, sudeći po istraživanjima, nije malo. – Svetski podaci pokazuju da pacijenti koji se leče u bolnicama primaju između pet i 20 lekova istovremeno. To je ogroman broj, a ni mi ne zaostajemo za svetom – prema jednom domaćem istraživanju ležeći bolesnici kod nas leče se i sa 16 lekova istovremeno, iako su to samo oni najkomplikovaniji. To su situacije kada su najveće šanse da se pojave neželjena dejstva, a neka od njih su posledica interakcije. Naglašavam da se u kliničkim uslovima interakcije ispoljavaju kao neželjena dejstva. * Interakcija između lekova može da bude veliki problem? – U svim udžbenicima, kada se priča o interakcijama govori se o međusobnom dejstvu dva, eventualno tri leka. Ali, šta je sa situacijama poput pomenutih, gde se koristi deset i više lekova, koji mogu da stupe u interakciju? One se manifestuju neočekivanim neželjenim dejstvima. To ne možemo predvideti, ali moramo imati u vidu. Na sreću, nisu sve interakcije značajne za pacijenta, smatra se da samo oko sedam odsto ima klinički značaj. * Da li smo skloni da sami sebe lečimo lekovima i zašto je to opasno? – Naš narod je sklon da samoinicijativno uzima lekove i pravi nepotrebno kućne apoteke, i to može da mnogo odmogne. Samolečenje je danas globalan problem. Ako vas zaboli glava, jer imate sinuzitis, i uzmete anagletik jer je u slobodnoj prodaji, možete da pogrešite. Jer, iza te glavobolje može da bude ozbiljna bolest, poput povišenog očnog pritiska, tumora mozga. Takođe, roditelji često leče sami decu, daju im antibiotik napamet, zaostao od prethodnog lečenja. Nerezonskim uzimanjem antibiotika pravimo situaciju da se životni vek antibiotika na jednom tržištu skraćuje.FARMACEUTI NA LOŠEM GLASU * IMA li načina da pacijenti ipak dođu do savremenije terapije, a da ne plate iz svog džepa? – Do najnovijih terapija pacijenti mogu da dođu uključivanjem u kliničke studije u bolnicama. Postoje i sutuacije kada farmaceutske kuće doniraju skupe lekove u određenoj količini. To je donekle prihvatljivo, ali postoje različite zakonske prepreke da se to uradi kako treba. Čini se da ovde vlada negativan stav prema farmaceutskoj industriji, kao prema onima OpširnijeVečernje Novosti
