Izvor: B92, 13.Sep.2015, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj leta na ledničkim jezerima u čarobnom Halštatu

So, za mnoge sasvim običan začin, zapravo je mineral života, a oni koju su u istoriji znali da ga pronađu, imali su blago i moć i menjali ekonomsku i političku kartu Starog kontinenta.

“Prašino morska, u tebi jezik prima celov okeanske moći” (Pablo Neruda). Sasvim malo zrno soli, čak i ono najmanje, savršeno je geometrijsko telo, a kroz istoriju je upravo to belo blago vredelo barem koliko zlato. Bez nje se nije mogla konzervisati hrana, zbog nje su se vodili ratovi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na soli su se čak zasnivale civilizacije i kulture...

Tako je bilo i u današnjoj Gornjoj Austriji, tačnije u saveznoj državi Salcburg. Na Halštatskom jezeru (Hallstätter See) u regiji Salckamergut, na putu koji vodi od Graca prema Salcburgu smestio se gradić Halštat, koji godišnje poseti nekoliko stotina hiljada turista, i to upravo zbog soli. Nekad “na kraju sveta”, uz obale ledeničkog jezera, Halštat je bio selo u kojem su živeli rudari iz najstarijeg rudnika soli, koja se tu počela vaditi 5.500 godina pre Hrista.

So se tada vadila kamenim sekirama, a kasnije, kada su vlasnici radnika postali salcburški nadbiskupi, površinski kop postao je pravi rudnik koji je danas turistička atrakcija. Zbog njega u planine i na jezero dolaze turisti iz celog sveta, a Kinezima je to gotovo omiljena destinacija pa su gradić identičan Halštatu sagradili u Kini.

Zbog rudnika soli ovaj je kraj, iako zabačen, i kroz istoriju bio bogat, a u prilog tome govori gvozdeni mač pronađen u grobu br. 573 koji je imao ručku izrezbarenu od afričke slonovače ukrašenu ćilibarom s Baltika. Zanimljvo je da su halštatski grobovi označeni brojevima, a ne imenima, jer je njihov broj nepromenljiv već vekovima. Naime, u nekadašnjem trgovištu, danas turističkoj meki, nema ni pedlja slobodnog prostora za širenje mesta, pa tako ni groblja.

Tako se i danas pokojnici ukopavaju u one grobnice u kojima ima mesta, a nakon deset godina ih ekshumiraju. Lobanje se slažu u zajedničku kosturnicu i označavaju imenom i prezimenom, a slažu prema porodičnim grupama. Do početka 20. veka do Halštata se moglo samo čamcima preko jezera ili kozjom stazom preko brda. Danas do mesta vode magistrala i tunel.

Osim Halštata na jezeru vredi posetiti i St. Gilgen, rodno mesto Mocartove majke, i St. Volfgang, do kog vredi doploviti parobrodom “Kaiser Franz Josef I” napravljenim 1873. godine. Ako planirate da posetite Salckamergut, odvojite vreme za posetu rudniku (barem tri sata), plovidbu jezerom (barem sat) i uživanje u malim slikovitim mestima uz obalu ledeničkog jezera u kojem hrabri mogu i zaplivati. Za mirno razgledanje jezera i okoline, pešačenje i odmor potrebno je dva do tri dana.

Obavezno tom prilikom probajte supu od krompira ili pečurki koje se služe u lokalnim gostionicama. Kući se ne vraćajte bez soli, a na raspolaganju vam je i mnoštvo suvenira od dragocenog minerala - od aromatizovane soli za gurmane do kozmetičkih preparata i lampi.

Nastavak na B92...