Izvor: Dzungla.org, 17.Mar.2013, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovilj: Šta čeka čardu “Na kraj sveta“
IMA li ikog ko je, od Beograda ka Novom Sadu jezdio Panonijom, a da bar jedared, nije svratio „Na kraj sveta“? Ušuškana u netaknutoj divljini, na obali Arkanja, jednog od mnoštva rukavaca koje je Dunav razgranao u Koviljskom ritu, ova čarda prava je oaza nedirnute prirode. Ako se tome dodaju i pripovesti o boemiji koje je prate jasno je zašto su najave da bi mogla da bude zatvorena, izazvale pozornost javnosti.- Nema od toga ništa, još dugo će ona dočekivati goste – kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << međutim, za „Novosti“ episkop jegarski Porfirije, inače iguman manastira Kovilj čije je čarda vlasništvo. – Samo je nepotrebno dignuta prašina jer mi hoćemo da je najzad sredimo, pa ponovo izdamo u zakup. Pravo da konkuriše imaće svi, pa i sadašnji zakupac.Cela obala Arkanja, uključujući i nabijaču staru dva veka u kojoj je čarda smeštena otprilike šest decenija (pre toga je, oko vek i po, bila deo manastirskog salaša), manastiru je vraćena u okviru povraćaja zemlje koju su komunisti oduzeli. Ni danas, ona nema ni struju ni tekuću vodu, zidovi su počeli da se ljušte, trščani krov na terasi da prokišnjava…- Objekat je, realno, potpuno devastiran, opasnost od zaraze postoji i temeljna rekonstrukcija je neophodna – dodaje vladika Porfirije. – Izgled će, naravno, ostati autentičan, namena ista: biće to i dalje čarda sa ribljim specijalitetima, ali i sa duhovnom i umetničkom atmosferom.KUMOVAO – SLIKAR IME „Na kraj sveta“ čarda nosi od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Tada je, naime, njenu spoljašnost na zaista upečatljiv i odavno prepoznatljiv način, oslikao poznati slikar Živojin Miškov, inače rođeni Koviljčanin, istovremeno joj davši i naziv koji i danas nosi.Sigurno je, dakle, da „Na kraj sveta“ nije i nakraj, crkvenog, srca. Manje je, međutim, izvesno da li to važi i za porodicu Varenika koja čardu, u zakupu, drži već 35 godina. Đoka Varenika koji je vodi 13 godina (tokom prethodne 22 to je, napravivši od nje konstantu na turističkoj mapi Srbije, činio njegov otac Pera), u to ne veruje.- Mi ne sporimo prava manastira kao vlasnika, naša želja je bila samo da čarda sačuva duh – kaže mlađi Varenika. – Lično ne verujem da će čarda, uprkos namerama, posle rekonstrukcije ostati ista. Uz to, napravljena je i predrasuda da smo mi zloupotrebili javnost da bismo ovde ostali, što nije tačno. To će, slutim, biti presudno.A Varenika pretpostavlja i da će, posle rekonstrukcije, zakup biti mnogo veći i da posao više neće biti isplativ.- Nema ovde, verujte mi, mnogo novca – zaključuje on. – Ovde ima samo mnogo teškog rada i veštine. Kako god bilo, nas ovde, sva je prilika, više neće biti, ali će nam, svima, ovde ostati srca.OD ANDRIĆA DO KUSTURICEOD nobelovca Ive Andrića, do režisera Emira Kusturice niže se zbilja impresivan spisak onih koji su bili gosti „Na kraj sveta“. Tu su i pesnici Miroslav Antić i Duško Trifunović, slikar Dragan Malešević Tapi, glumci Dragan Nikolić, Mira Banjac i Vojin Ćetković, najpoznatiji srpski operski par Milka Stojanović – Živan Saramandić…
Opširnije na Novosti
