Izvor: Dzungla.org, 07.Sep.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna Mr. NeMo: Veliko Spremanje
Ne mogu a da ne primetim kako se svi nešto žale kako je sve gore i gore i kako niko ništa ne radi za narod i sirotinju raju. Opet, ne mogu, a da se razmatrajući i proučavajući tu temu, ne uhvatim kurve politike, koju pokušavam da izbegnem u širokom luku, ali kao i svaka profi kurva ona ima metode da vas ponovo vrati na početni položaj i privuče još više ka sebi. Dakle, sve vam je jasno, današnji čas je o političko-društvenim odnosima.
Po cenu da ispadnem tiranin >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << i diktator, ja vam moram priznati svoju veliku tajnu... Postoji nešto u tom komunizmu što mi je toliko privlačno i neodoljivo, valjda je to sama moć da zapušite usta onima koji lupaju gluposti, a to je postao primarni problem u Srbiji.
Znate onu dobru staru: 'Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju.' Jaoo, pa tu utopiju od države ne mogu ni da zamislim, iako zaista ulažem ogromne napore, čak me pomalo i plaše te misli. Srbi u miru i tišini... Duže od 10 godina... Bez ratovanja? Embarga? Ma, dajte bre, makar nekih sankcija ili inflacije? Maaa nemoguće...
E ovako, da ne budemo jedni od tih što lupaju i pričaju nebuloze, a sve rade isključivo jezikom, iz kožnih fotelja i kroz prazne priče, red bi bio da vam prezentujem par mojih idejnih rešenja oko preuređenja ove naše džungle od države iliti stavke i ideje za Veliko spremanje.
1. Pod broj jedan, omladina. Omladina je ta koja će naslediti ovu siću koju će nam ostaviti u zaostavštini. Tu nastaje naš prvi problem - izopačena omladina, kao primarna buduća snaga države, sa primesom loših ideala. Dakle, dragi moji: NE, život nije Air Max i upasana trenerka do grudi, sa lančugom za džukelu, život nije zadenuta utoka oko pasa i NE, Kristijan Golubović nije reprezentativan primer idola. Majku mu staru, kako se niko od vas ne zezne pa mu Tesla ne bude idol, pa nas posle više od 100 godina predstavi u svetu onako kako treba?! Drage moje, NE, život nije naći tamo nekog Ćazima iz Albanije i udati se što bogatije, iako vam neke daju drugačije primere. Život je biti samostalna žena, koja je slobodna, zarađuje sama, ne nosi narukvicu oko noge i život joj ne propada kada je neki lik šutne.
Rešenje problema 1: RADNA AKCIJA! Samo je drug Tito znao na pravi način da iskoristi te potencijale mladosti, tu mladalačku snagu i odlučnost ka napredku. Nama nedostaju akcije Orava Morava i sl. Lepo upregnemo omladinu, država se gradi, čisti, sređuje, a omladina ne stigne da misli na narkotike, utoke, ne stiže da bude besna kad roditelji ne mogu više da podižu kredite za Air Max, a u tom zajedničkom znoju kojim će utemeljiti novu modernu Srbiju, rađaju se međusobne i zdravije ljubavi između vršnjaka.
2. Druga, vrlo bitna stavka - nezaposlenost. Pre par godina, jedna estradna zvezda, u čiji intelekt mnogi sumnjaju, u jednom, moglo bi se reći političkom talk show-u, izjavila je kako u Srbiji niko neće da radi i da je to pravi problem. Naravno, obasuto je drvlje i kamenje ka njoj, a ja slobodno mogu reći da delim njeno mišljenje. Ljudi, shvatite, nije sramota konobarisati, nije sramota raditi na građevini, benzinskoj pumpi ili ne znam ti ja gde. Sramota je ukrasti, a izvući se kurvanjski sa kućnim pritvorom, strahota je ubiti i pričati o tome kao da je dobra stvar, sramota je da vas finansiraju raznorazni Ćazimi. Ponos je na pošten način zaraditi svoj dinar.
Rešenje problema 2: Rešenje se još uvek ne nazire, zbog zaista niza katastrofalnih odluka trenutne vlasti i užasno velikog deficita nezaposlenosti, ali ako počnemo od poslova od kojih svi beže, možda uspemo da proširimo i ojačamo privredu i dođemo i do većeg broja radnih mesta.
3. I za kraj, da ne davimo previše, iako bismo mogli ovako do stavke broj 100 da doguramo, bitan problem - iskrivljeno viđenje patriotizma. Moram da priznam da se blago rastužim kad vidim kako komšijske države i bivši nam sazveznici umeju da neguju patriotizam na zdraviji način od nas. Kod nas se patriotizam ispoljava na par načina: nošenjem brojanica i krsteva, rađenjem zlodela i vađenjem fleka preko crkve, zatim mržnjom prema drugim narodima, replikama, ubi, zakolji i tako dalje i večitom šarenom lažom - Srbi najbistriji narod, pa nas zato ne vole i ugnjetavaju.
Rešenje probema 3: Moglo bi otpočeti još u najranjijem detinjstvu individua: ćirilica, kao nacionalno pismo, trebala bi da dobije na većem značaju, u državama poput Rusije i Bugarske čak je i Mc Donalds-ov logo na ćirilici. Još jedan od načina bi mogao da bude isticanje nacionalne zastave na svakoj kući, kako to rade na primer u Americi, možda bi naučili kroz nju i njene boje više da cenimo ono što imamo. I treći način bi možda mogao da bude fokusiranje na ličnu istoriju. Naša istorija je toliko bogata, traje stolećima unazad, a mi opet imamo neopisivu potrebu da više znamo tuđu nego svoju. To je verovatno i razlog zbog kojeg non-stop ponavljamo identične greške. Kada bi smo bolje poznavali svoju istoriju i geografiju, možda bismo bolje razumeli i sami sebe i našu svrhu.
Zaključno sa ovim proglašavam kraj još jednog časa.
Direktno iz Zemlje Čuda (putem Skype linka).
Vaš,
Mr. NeMo.
