Izvor: Dzungla.org, 16.Sep.2011, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je ženama potreban seks?
Nema sumnje da je seks jedna od najprijatnijih aktivnosti čoveka i da njegov izostanak može mnogo toga promeniti u odnosu partnera. Kako na to reaguju žene?
Seks je veoma važan deo prirodnog funkcionisanja čoveka naročito ako se uzme u obzir i njegova uloga u očuvanju vrste.
Ipak, seks je i nešto više od toga: on je vezivno tkivo između partnera, važan regulator polnih hormona i dobar izvor fizičke aktivnosti.
„Kvalitet seksualne aktivnosti, zadovoljstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << seksom, stepen slobode, fleksibilnost i stepen relaksiranosti svakako se menja sa godinama života kod žena, pre svega zahvaljujući iskustvu.
Varijacije postoje, a one se pre svega odnose na individualni značaj koji seksualna aktivnost ima za ženu,a koji proističe iz stava koji o seksu žena izgradi od perioda adolescencije i na dalje“, smatra dr Dragana Duišin koja radi na Institutu za psihijatriju Kliničkog centra Srbija.
'Kod muškaraca je produženje vrste i seksualno zadovoljenje jedinstveni akt, dok kod žena reprodukcija ne podrazumeva istovremeno i seksualno zadovoljenje“, objašnjva dr Duišin.
Ipak, kada je reč o tome koliko seksa je „dovoljno“ u kom periodu života, nema konsenzusa, jer je nauka o takvoj vrsti čovekove aktivnosti, kao i o ljubavi, neegzaktna. Ipak...
„Moguće je posmatrati četiri dimenzije seksa: frekvencija svih seksualnih aktivnosti partnera, stepen zainteresovanosti za seks, stepen uzbuđenja i kvalitet interakcije.
Seksualna zainteresovanost se može posmatrati linearno. Na jednom kraju su oni koji su izrazito nezainteresovani za seks, imaju slab seksualni nagon, a na drugom oni koji su izrazito zaniteresovani za seks kako sa svojom, tako i sa bilo kojojm drugom partnerkom.
Konsenzus u stručnim krugovima u pogledu preporuka vezanih za učestalost seksa praktično ne postoji. Svakako da &mera koliko je dovoljno ili potrebno' zavisi od onoga ko je daje“, objašnjava dr Duišin.
Partnerska usklađenost po pitanju učestalosti seksualne aktivnost i zadovoljstvo istom jedan je od mernih instrumenata kvaliteta seksualne aktivnosti, koja svakako ima prednost nad kvantitetom.
Da bi odgovorili na pitanje „koliko seksa je dovoljno?“ bio bi nam neophodan seksualni standard na osnovu kojeg bi se vršilo poređenje. Ipak, ovakav jasan standard za “ispravno”, “normalno” ili “zdravo” čak ni među seksualnim terapeutima ne postoji.
Statistike pokazuju da je zastupljenost žena, u pogledu gotovo svih seksualnih disfunkcija (izuzev prevremenog orgazma i anksioznosti u vezi seksualne aktivnosti-strah od neuspeha), znatno veća.
Ipak, izvesno je da žena može osećati frustraciju, ako seks, onda kada je očekivan, izostane.
„Manifestacije frustriranosti su brojne: razočaranost, bes, osećaj manje vrednosti, doživljaj tj. uverenje o gubitku ženstvenosti i privlačnosti (gubitak samopouzdanja), doživljaj da nisu voljene.
Osnovni principi koji rukovode ljudskim ponašanjem su postizanje zadovoljstva i izbegavanje neprijatnosti, bola i frustriranosti, što je važeći princip i za seksualno funckionisanje. Kao i sva druga uskraćenja, tako i uskraćene seksualne aktivnosti ženama stvara negativna osećanja“, smatra dr Duišin.
Masturbacija kao olakšanje
Masturbacija je korisna, prihvatljiva i prirodna aktivnost u svim godinama žene. Problem nastaje ukoliko to postane jedini i isključivi način postizanja seksualnog zadovoljstva.
„Žena svakako ne može zameniti doživljaj prijatnosti i zadovoljstva koji se postiže u interakciji sa partnerom u kome se sami partneri uzbuđuju gledajući uzbuđenje koje proizvode jedno kod drugog. Drugim rečima masturbacija je korisna i potrebna, ali ne i dovoljna“, smatra dr Duišin.
Godine i seks
Razvojne specifičnosti mogu da objasne i poznatu činjenicu da godine imaju različit uticaj na seksualni život polova.
„Inicijalna seksualna iskustva tj. prve seksualne kontakte žena najčešće ne prati doživljaj orgazma, šta više ova iskustva deluju razočaravajuće. Literatura potkrepljuje zapažanje da orgazmička spremnost žena zaostaje za muškom. Studije su pokazale da maksimum seksualne aktivnosti muškarci postižu oko 17-18 godine života“, pojašnjava dr Duišin.
Naime, mlade osobe sklone su eksperimentisanju i istraživanju sopstvenih seksualnih sklonosti.
Ono što predstavlja problem jeste što žene u dvadesetim godinama života i dalje ne znaju šta im prija i kako seks utiče na njihovu ličnost i organizam.
Takva saznanja se iskustvom stiču tek kasnije.
Tridesete i četrdesete godine
„Tek u ovim godinama žene se saživljavaju sa sopstvenom seksualnošću. Verovatno da primarni razlozi za to nisu biološke prirode, već su prvenstveno psihosocijalni, odnosno interpersonalni, i uključuju prihvatanje od strane partnera i uspešnost u zadovoljenju njegovih seksualnih potreba, a to pozitivno potkrepljuje samovrednovanje“, objašnjava dr Duišin.
Žene u tridesetim godinama već imaju dovoljno iskustva i znaju šta im prija a šta ne. U tom periodu one obično oživljavaju svoju ulogu majke i počinju da shvataju reproduktivnu funkciju seksa.
Seks u menopauzi
Kada je reč o seksualnosti i menopauzi, postoje različiti stavovi.
„Teoretski bi se očekivalo da prevaga androgena u ovom periodu potencira seksualno interesovanje, ali se u praksi to nije pokazalo. Na dalje, postmenopauzalno, ženska seksualnost bitno zavisi od seksualnog ponašanja partnera: njegova aktivnost i zainteresovanost najznačajnije doprinose održavanju responsivnosti žene.
Po pitanju opstajanja seksualne želje i mogućnosti doživljaja orgazma izgleda da nema razlike - zabeleženi su kod oba pola i u devetoj deceniji“, smatra dr Duišin.
Za seks u menopauzi nema objektivnih prepreka, izuzev kulturoloških.
Naime, u konzervativnim društvima potreba žene za seksom završava se s njenim reproduktivnim periodom.
„Seksualni nagon je primarno rukovođen principom zadovoljstva. Reproduktivna dimenzija seksualnog nagona svakako da je rukovođena biološkom principom produženja vrste.
Stavljanje u prvi plan reproduktivnog aspekta ženske seksualne aktivnosti u prošlosti svakako je posledica negovanja kulturoloških obrazaca po kojima ženi pripadaju tipični obrasci ponašanja, a odnose se pre svega na značaj reprodukcije i produženja vrste (&žena je tu da rađa, a ne da uživa u seksu').
Kod muškaraca je produženje vrste i seksualno zadovoljenje jedinstveni akt, dok kod žena reprodukcija ne podrazumeva istovremeno i seksualno zadovoljenje“, objašnjva dr Duišin.
Srećom, danas su žene sve otvorenije kada je reč o ostvarivanju njihovog prava na seks iz zadovoljstva.
Vremenom su od pasivne i receptivne uloge u seksu počele da preuzimaju aktivnu ulogu tražeći zadovoljstvo u ovom domenu kao i muškarci.
Ipak, statistike pokazuju da je zastupljenost žena, u pogledu gotovo svih seksualnih disfunkcija (izuzev prevremenog orgazma i anksioznosti u vezi seksualne aktivnosti-strah od neuspeha), znatno veća.
Nasuprot tome muškarci se u gotovo svim kulturama znatno češće pojavljuju na lečenju, za razliku od žena koje to čine najčešće zbog nezadovoljstva partnera.
(Izvor: B92)
.jpg)
