Izvor: Dzungla.org, 11.Nov.2013, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je gluten štetan u kozmetici?
UKOLIKO, uprkos tome što ste iz ishrane izbacili sve namirnice koje sadrže gluten, a ipak imate simptome celijaklije, razmislite o tome da li koristite kozmetičke proizvode koji sadrže problematične belančevine prisutne u brašnu od ječma, raži i pšenice. Ovi sastojci su, tvrde stručnjaci, u kozmetici prisutni u tragovima, ali i to je ponekad dovoljno da onima koji su preosetljivi na gluten zagorčaju život. Gluten u kozmetici pomaže da se ostali sastojci proizvoda povežu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << sjedine. To naročito važi za zubne paste, ruževe, sjajeve, šampone, pa bi, ako burno reagujete na gluten iz ishrane, trebalo da proverite sastav šminke koju koristite, ili, još bolje, da počnete da koristite bezglutensku. Ona je na svetskom tržištu prisutna već desetak godina, a pravi se od organskih sastojaka. Uz parabene i GMO, gluten je izgleda postao nova zabranjena reč u oblasti dermatologije. Tako postoje brojni proizvodi bez glutena, od sjajeva za usne, preko senki za oči, maskara, regeneratora za kosu, do sredstava za pranje i čišćenje lica. Rasel Grandis, naučnik iz Nju Džersija, kaže: „Postoji mnogo stvari koje mogu da se koriste umesto ovih materijala, a imaju isti učinak. Pitanje je, međutim, da li oni koji su osetljivi na gluten neminovno osećaju uticaj glutena i posredstvom kozmetičkih sredstava, budući da celijaklija, odnosno njeni simptomi, započinju u organima za varenje. Veoma je teško reći šta je njen pravi okidač. Svako ima različit tip kože, pa smatram da na nekoga gluten može da deluje a na nekoga neće. U organizam se unese tako što nanesemo proizvod na kožu a onda, nesmotreno, možda liznemo kožu i gluten iz proizvoda unesemo u sistem za varenje. Jer, gluten postoji u gotovo svim proizvodima za šminkanje i može lagano da vas napada. Suzan Rafi, hemičar-kozmetolog komentariše da, na primer, maskara sa glutenom ima malu mogućnost da iziritira ako dođe u kontakt sa sluzokožom, a takođe i šampon i regenerator. Ipak, sve više se ide ka tome da pšenični proteini iz sredstava za negu kose budu potpuno zamenjeni keratinom, jer je on životinjskog porekla a i odličan je kao regenerator i pomaže da epiderm bude gladak“. Podsetimo, neki od simptoma celijaklije su dijareja, zatvor, anemija, migrene, bol u kostima, stomaku… Iako još nije sasvim dokazano da li i kozmetička sredstva mogu da ih izazovu, sve govori u prilog tome. Dermatolozi upravo nastoje da pronađu konkretne dokaze šta se događa kada nešto na šta ste alergični nanesete na lice. Tako Ema Gatman, direktor Laboratorije za upalne procese na koži pri Odeljenju dermatologije u Njujorku, vođa projekta za ispitivanje različitih vrsta alergija na hranu, pa i glutena, kaže da je reakcija na koži ista vrsta upale koja se dešava i u utrobi. – Još rano za donošenje bilo kakvih konačnih zaključaka, mogu samo da pretpostavim da promene verovatno zavise od toga koliko jaka je vaša alergijska reakcija. Ako celijaklija kod vas postoji u onom najgorem obliku, to znači da će se i na koži pojaviti burnija reakcija na gluten iz kozmetičkih proizvoda nego u slučaju da imate sasvim blagu intoleranciju, kaže Gatman. Zbog svega toga, logički se nameće pitanje – da li uopšte znamo šta sve stavljamo na lice? Tečne podloge za lice u sebi imaju više od 200 sastojaka! Američki institut za bezbednost i zdravlje ustanovio je da su 884 hemihalije koje su dostupne za upotrebu u kozmetici, zapravo toksične supstance i da prouzrokuju genetska oštećenja, biološke mutacije i kancer. Spisak su predali vladi, ali nemaju prevelika očekivanja, jer se zbog minimalne kontrole ovi proizvodi, izuzetno opasni po zdravlje, ipak i dalje prodaju. Evo nekih od najčešćih sastojaka u proizvodima za negu lica koje svakodnevno koristimo: alkil-fenol etoksilat, benzen, ugljeni katran, benzoična kiselina, metil, butil, benzil benzoat, propil, natrijum laurel sulfat, etil paraben, dibutil-ftalat, dietanolamin, trietanolamin, diazolidinil urea, imidazolidinil urea, formaldehid, sintetički mirisi, isopropanol, olovo acetat, živa, izopropil alkohol, metilizotiazolin, parabeni, petrolatum, destilovani petrolej, ftalati, propilen glikol, polivinilpirolidon (PVP), sintetičke boje, siloksan, triklosan, bronopol, talk… Poznato je da je svaki od ovih sastojaka kancerogen, a što je najgore, ovo je samo delić spiska. Koža je veoma propustljiva i kozmetički sastojci se lako kroz nju apsorbuju. Pojedine hemikalije mogu da prodru u kožu u ogromnim količinama, pogotovo ako na koži stoje duži period, kao što je to slučaj sa šminkom. Jedna studija pokazala je da se čak 73 odsto kozmetičkog zaštitnog sredstva poznatog kao butiliran hidroksitoulen (BHT) i 69 odsto kancerogenog pesticida DDT (pronađen je u nekim kozmetičkim sredstvima koja sadrže lanolin) apsorbuju kroz kožu. Šta da učinimo? Možemo, na primer, da proveramo sastav kozmetičkih proizvoda koje koristimo i tako uvidimo da li su potpuno bezbedni. Sastojke sa njih možemo da „provučemo“ kroz Skin Deep onlajn bazu podataka, gde se nalazi poveći spisak svih onih koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Naredni korak je da pronađemo proizvode sačinjene od prirodnih minerala uzetih direktno iz zemlje, a tu na primer spadaju: liskun (prirodni mineralni obojivač), cink oksid i slično. OpširnijeVečernje Novosti
