Izvor: Blic, 21.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolekcija mačeva za dinar
Kolekcija mačeva za dinar
U porodičnoj kući istoričara, političara Milana St. Protića i njegove supruge, mešaju se različiti stilovi i epohe, oseća se atmosfera šarma prestonice s početka veka.
Vlajkovićeva 18 jedno je od retkih mesta u Beogradu gde slučajni prolaznik još može da prepozna obrise neponovljivog šarma prestonice s početka prošlog veka. Zahvaljujući potomku jednog od najslavnijih srpskih političara, prvaka Narodne radikalne stranke Stojana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Protića, Milanu St. Protiću, njegovoj supruzi Marijani i kćerkama Jeleni i Katarini neki od istorijskih momenata našli su svoje mesto i u svakodnevici ove porodice. Zaostavština porodice predstavljala bi dragocenost u svakom muzeju.
- Ovu kuću je 1928. godine sazidao moj deda Milan St. Protić, mladi činovnik tadašnje Narodne banke Jugoslavije - počinje svoju porodičnu priču Milan St. Protić. - U nju se uselio sa svojom porodicom: ženom Katarinom, po kojoj je moja najmlađa kćerka i dobila ime, i dvoje dece, to su bili moj otac i pokojna tetka. Od tada pa do danas kuća je naše vlasništvo, s tim što su 1959. godine nadzidana još tri sprata. Tokom bombardovanja 1941, kuću je pogodila nemačka bomba i bila je gotovo potpuno izgorela. Danas izgleda kao tipična stambena zgrada, dok je nekad bila samo porodična kuća. Kada smo počeli da sređujemo ovaj stan u kome se sada nalazimo, krenuli smo s prikupljanjem nameštaja i stvari sačuvanih od bombardovanja. Nešto od tih stvari je bilo ovde a nešto u vili na Dedinju. Izabrali smo i preneli stvari, dok smo nešto nameštaja dobili i od mog, opet pokojnog, očuha Antonija Džonija Račića, muža moje majke i rođenog unuka Nikole Pašića - objašnjava Milan St. Protić za 'Gloriju' i nastavlja priču o knjigama.
Iako ljudi kod nas ne cene mnogo knjige, sentimentalno sam vezan za komplet enciklopedija 'Britanika' izdat pred Drugi svetski rat. Kupio ga je moj deda, preživela je dva bombardovanja i stigla do mene.
- Mačeve sam dobio, bolje reći otkupio od moga očuha, zato što se oružje ne poklanja već uvek prodaje. U Cavtatu, gde su živeli majka i očuh, ujutru je došao da mi čestita osamnaesti rođendan rečima: 'Daj mi kintu'. Ja onako zbunjen izvadim neke sitne pare, dam mu, a on izvuče jednu hercegovačku sablju iz devetnaestog veka s drškom od kosti. Nekoliko godina kasnije, takođe za rođendan, od njega sam dobio bajonet s puške nekog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata. Isto za jedan dinar.
.jpg)
