Izvor: Dzungla.org, 06.Jan.2012, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje su prednosti zimskog sna?
Sneg, bljuzgavica, kiša, hladnoća, prljavština i mrak - u takvim zimskim uslovima mnogi se ne osećaju baš najprijatnije, pa bi zimu najradije prespavali - kao što to čine medvedi.
Foto: trespassers william / Flickr.com
Te životinje, naime, mogu i do sedam meseci da provedu sklupčani u snu, sniženog pulsa, hraneći se rezervama masti nakupljenim tokom leta, bez obavljanja fizioloških potreba.
Kada bi čovek proveo toliko vremena spavajući, mišići bi mu >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << na kraju postali mlitavi i nemoćni. Tako je, na primer, sa pacijentima kojima se posle dugog vremena skine gips. Osim toga, čoveka bi napao i dekubitus - hematomi zbog dugog ležanja i pritiska na ista mesta na telu.
Čovek bi pretrpeo i unutrašnje trovanje, jer telo, vareći proteine, proizvodi amonijak i bikarbonate koje jetra pretvara u mokraću i koji se preko bubrega izlučuju iz tela. Ako ne bi mogli da prođu kroz takvu transformaciju, morali bi da se nagomilaju u krvi i pre svega bi amonijak doveo do trovanja. Osim toga, čovek bi dehidrirao kada toliko dugo ne bi pio tečnost.
Medvedi su, međutim, kada se probude iz zimskog sna, u dobroj formi: niti su trovani, niti su dehidrirali, a sačuvano im je 90 odsto mišićne mase. Izgubili su samo mast unetu u organizam tokom leta i jeseni.
To im uspeva promenom metabolizma i prebacivanjem na vrlo efikasan sistem reciklaže.
Kod medveda, amonijak se za vreme zimskog sna ne izlučuje urinom. Jetra urin ni ne sprovodi u bubrege, već direktno u krv. Tamo se on pretvara u pljuvačku, koju medved ponovo guta, da bi je bakterije u želucu ponovo razdvojile na amonijak i bikarbonat.
Do dehidracije kod medveda ne dolazi jer bubrezi zaustavljaju svoju proizvodnju, ali i tako što medved spava sklupčan i diše u svoje krzno. Pri tome najveći deo vlage iz njegovog daha ostane u krznu, pa je on odatle ponovo udiše. Dodatne potrebe za vodom zadovoljava iz rezervi masti, preneo je nemački državni radio 'Dojče vele'.
Impuls za zimski san medvedu daje specijalan hormon zvani HIT (Hibernation Induction Trigger). HIT dovodi i do snižavanja frekvencije pulsa na polovinu letnjih vrednosti. Osim toga, taj hormon smanjuje i apetit i telesnu temperaturu.
Medved u zimskom snu ne diše duboko, tako da ne može da izdahne mnogo ugljen-dioksida. Zato njegova krv - zbog promene pH-vrednosti - postaje kiselija. Masno tkivo, čiji je zadatak da oksidacijom masnih kiselina proizvodi toplotu, takođe, smanjuje svoju aktivnost.
Osim toga, pH-vrednost utiče i na funkciju takozvanih fosfofruktokinaza - PFK. To su enzimi koji upravljaju razgradnjom odeređenih ugljenih hidrata u krvi. Kada pH-vrednost u zimskom snu padne, razgrađuju se i ti enzimi, koji, opet, upravljaju drhtanjem.
Kada se medved probudi iz zimskog sna, povećava se intenzitet disanja. On izdiše više ugljen-dioksida, pH-vrednost krvi se povećava, a sa njima i PFK. To dovodi do drhtanja, a ono zagreva telo. Za dobrih sat vremena, medved posle buđenja postiže 'radnu' temperaturu.
Specifičnosti metabolizma medveda veoma su interesantni naučnicima. Njih naročito zanimaju mehanizmi koji sprečavaju razgradnju proteina i samim tim, mišićnih ćelija.
Izgleda da su medvedi otporni i na osteoporozu. Za vreme zimskog sna, njihova koštana supstanca se obnavlja.
Otkriće HIT-hormona navelo je naučnike na ideju da ih upotrebe i u medicini. Tako se oni danas nadaju da bi organi za transplantaciju mogli da traju duže ukoliko bi se pre transporta tretirali takvim hormonima.
I intenzivna nega bi mogla imati koristi od specifičnog metabolizma medveda. Tako bi, na primer, teško povređeni mogli da se prebace u stanje veštačkog zimskog sna kako bi usporili funkcije krvotoka.
(Izvor: B92/Tanjug)
.jpg)
