Izvor: Blic, 17.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobejn je voleo moju muziku
Kobejn je voleo moju muziku
Šta god Stiv Vin odsvirao, na čemu god da svira, sa kim god da svira, to jednostavno ne može da zvuči loše, gotovo jednoglasno zaključila je oduševljena publika koja je ispunila svaku stopu 'Pogona' Doma omladine pre dve večeri. 'The Miracle 3' su, kako kaže fascinantna bubnjarka Linda kroz osmeh, 'nažalost, prvi put u Beogradu', a Steve je stari znanac domaće publike. Još se prepričava njegov dolazak i akustičarska svirka u KST-u 1995. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine, usred gotovo hermetički zatvorene zemlje. Pred sam početak svirke, koja će se pokazati kao jedna od boljih koju smo mogli da čujemo ove godine, počinjemo priču sa Stivom upravo pitanjem o tim nastupima.
Da li je tvoj dolazak u Beograd sredinom devedesetih bio motivisan i nečim van muzike?
- Volim da sviram svuda gde mogu. Novinari me pitaju da li bih sada svirao u Bagdadu. Bih. Bilo bi mi zadovoljstvo. Volim takvu vrstu iskustva i volim da vidim stvari iz prve ruke, ne samo da verujem onome što vidim u novinama ili na TV-u. Tada smo gledali Srbiju u vestima svaki dan, ali mi je bilo važnije da dođem, čujem i vidim šta ljudi ovde osećaju, svako je ovde drugačije gledao na stvari oko sebe, različito od onoga što su mnogi ljudi u svetu mislili ili želeli da misle... Šta najbolje pamtiš sa tih svirki?
- Glavna stvar koje se sećam je, između mnogih drugih, to da sam bio jako počastvovan, srećan, iznenađen, time što su ljudi ovde slušali i poznavali moju muziku. Svirao sam, a ljudi su znali moje nove albume, stare albume i sve ono između. Sjajno! Sviraš i dalje stvari 'Dream Syndicate'. Jesi li u kontaktu sa bivšim članovima benda?
- O, da. I dalje snimam i stalno radim sa Krisom Kakanasom, klavijaturistom, i užasno smo bliski. Ljudi se menjaju, neki su prestali da sviraju a neki prave sjajnu muziku i danas. To je kao sa ljudima sa koledža ili prvog posla - ostaješ sa njima zauvek, jer je to veoma važan period tvog života.
Šta se promenilo između tvog prvog solo albuma 'Kerosene Man' i poslednjeg 'Static Transmition'?
- Mislim da su dva poslednja albuma, 'Here Comes The Miracles' i 'Static Transmition' nešto najbolje što sam ikada uradio. Je l’ to kažeš posle svakog albuma?
- Za ova dva posebno. Snimljeni su u istom gradu, sa istim ljudima. Kad pogledam, tu je sve što sam radio u poslednjih 20 godina. Ne da sam bolji pevač ili da su pesme koje pišem bolje, nego sam postao prirodniji. Mnogo si uticao na 'novi američki rok' ili R.E.M i 'Nirvanu'... a na drugoj strani te porede čak i sa Lojdom Kolom.
- Lojd Kol i ja počeli smo u isto vreme i on je OK momak, pa mi ne smeta ni to poređenje. Kurt Kobejn je voleo moju muziku i to je lepo. Postoji, međutim, duga istorija andergraund bendova poput 'VElvet Underground', 'The Stooges', 'Modern Lovers', 'Big Star', 'Gun Club', 'Roxy Music'... To su andergraund bendovi koje volim i mislim da smo i mi deo tog trenda. Kako ti izgleda sadašnja njujorška scena?
- Svi moji omiljeni bendovi su iz Njujorka - 'Television', 'Velveti', 'Talking Heads'. Tu su i 'The Strokes' ili 'Yeah Yeah Yeah’s' i mislim da su oni krajnje zanimljivi. Matija Jovandić
