Izvor: Press, 18.Nov.2013, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su superheroji Festivala nauke?
"Superheroji su svi oni istraživači koji žive da bi istraživali, a ne istražuju da bi živeli. To su oni kojima se radoznalost može pročitati iz očiju, koji svoje rezultate i zapažanja dele, a ne čuvaju po fiokama za bolje dane", smatra Kurbalija Novičić, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".
Nju nikada nisu zanimali superheroji iz sveta filmova i stripova, mnogo joj je inspirativnija bila Marija Kiri, najviše je motivišu pogledi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << podrške njene porodice i radoznale oči njeno dvoje dece, na festivalu će voditi debate o aktuelnim temama.
Zaposlen na Katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta, Mihajlović prvi put ove godine "oblači superherojsko odelo" Festivala nauke.
"Mislim da kroz ovaj festival ljudi shvataju da naučnici nisu grupa štrebera u nekom podrumu, koji se bave opskurnim (skoro okultnim) eksperimentima, već ljudi od krvi i mesa, sa interesovanjima koja često idu daleko od laboratorije", tvrdi on, čija se interesovanja protežu od džez muzike, preko plivanja, do hrane, kojoj posvećuje najviše vremena.
Šuvakov iz Instituta za fiziku uočio je da je već prvi Festival nauke pre šest godina pokazao kolika "glad" za ovakvim sadržajima postoji među građanima.
Zaljubljenik u pčelarstvo, fizičar koji svako istraživanje doživljava kao put u nepoznato, ne krije ni to da sa Kventinom Tarantinom deli jednu veliku ljubav - ljubav prema Supermenu.
"Supermen je jedini istinski superheroj koji se maskira u čoveka, a Klark Kent je njegova parodija čovečanstva", objasnio je Šuvakov.
Njegova koleginica Pajović (Fizički fakultet u Beogradu", pored nauke, "zaljubljena" je u Petnicu i muziku, svoje ispite na doktorskim studijama sprema uz slušanje bendova "Arctic Monkeys", "The Black Keys" i klasika Georga Firidriha Hendla.
Prema njenom mišljenju, superheroji su svi oni koji se trude da nenaučno mišljenje i pseudonauke razotkriju na vreme.
"Verujem da je svako od nas bar malo superheroj. A, ako nije, treba da dođe na festival i probudiće se u njemu superherojčić. Radi, verujte", poručila je ona.
Sa njom je saglasan i Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, koji smatra da je festival odličan teren za stasavanje i uvežbavanje novih superheroja.
"Festival možda deluje samo kao zabava, ali je zabava na temu nauke sa inteligentnim humorom koji pokazuje kako ljudi mogu da uživaju u obrazovnim sadržajima", primetio je on.
Tošković uživa u omiljenim knedlama sa šljivama i soku od kruške, upija životne lekcije iz animirane serije "South Park" i rado se seća saveta superheroja svog detinjstva Branka Kockice, koji je sa lakoćom pretvarao složenost naučnih saznanja u dečju igru.
Iz Instituta "Siniša Stanković" stiže i Jovanović koji, u pauzi između lova na miševe i smrzavanja ispred pećina, uspeva da ubere poneku zanimljivu biljku, skuplja markice i stare knjige.
"Biti superheroj u Srbiji znači ''na strašnom mestu'' istrajavati u nameri da posao koji voliš obavljaš na najbolji način i da svoju ljubav i energiju prenosiš na svoje okruženje, naročito na mlade", smatra on.
Biohemičar iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Petrović voli da kaže da 99 odsto nauke zapravo čine razočaranja i neuspesi, a tek jedan procenat neverovatne i nove stvari, zbog kojih se, bez ikakve sumnje, vredi baviti naukom bilo gde u svetu, pa i u Srbiji.
Voli da igra igrice, kuva i plete i smatra da svaki čovek može uz rad, trud i želju da izvuče iz sebe maksimum, bude superheroj, ukoliko ima "ono nešto što ga pogoni da bude u nečemu bolji od ostalih".
