Izvor: Dzungla.org, 15.Apr.2013, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kivi: "Supervoće" zdravlja
Kivi (Actinidia deliciosa) voće jedinstvenog ukusa poreklom je iz Kine, odakle su ga misionari početkom prošlog veka odneli na Novi Zeland, odakle se lagano širio po čitavoj planeti. Kivi je intenzivnog ukusa, sočan, kremast plod sa crnim semenkama, a nutricionisti tvrde da predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, pa čak i „supervoće“. „Supervoćem“ se smatra jer poseduje idealnu ravnotežu između minimalnog broja kalorija i maksimalnog lekovitog dejstva na organizam. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Prepun je antioksidanasa, a vitamin C sadrži u većoj količini od pomorandže, za koju se smatra da je njegova bogata riznica. Osim toga, odličan je izvor kalijuma, vitamina A i E, kao i vlakana. Kalijuma sadrži više nego banana koja je po ovom mineralu poznata, pa u plodu prosečne veličine ima čak 250 miligrama kalijuma. Šta kivi sve može? Konzumiranjem kivija organizam se snabdeva velikim količinama vitamina C, što u dobroj meri može da utiče na prevenciju oboljenja kardiovaskularnog sistema, pojave šloga ili karcinoma. Dobar odnos natrijuma i kalijuma iz ove egzotične voćke dodatno potpomaže da do ovih bolesti ne dođe. Istraživanja su pokazala da ukoliko ujutru pojedete samo jedan kivi, postižete isti efekat kao da ste popili aspirin, za koji se zna da sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Osim toga, kivi smanjuje nivo triglicerida u krvi za 15 odsto i na taj način čuva arterije i srce. Pomaže i u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi.PROTIV ISCRPLJENOSTI I SLABOSTI Osim što jača i čisti krv, kivi daje snagu i jača organizam, zbog čega se u tradicionalnoj kineskoj medicini i danas koristi kao lek protiv iscrpljenosti i slabosti. U sebi sadrži i zavidne količine hroma, koji je važan za bolji rad gušterače i delovanje insulina, a pospešuje i metabolizam šećera, kao i sintezu masti i belančevina. Zapravo, hrom snižava povišeni nivo šećera, masnih kiselina i holesterola u krvi. Zbog specijalnog enzima aktinidina, kivi je idealan desert nakon jela bogatog belančevinama, a posebno se preporučuje osobama sa lošim varenjem ili hroničnim zatvorom. Premda delovanje ovog enzima nije do kraja istraženo, u sportskoj medicini kivi i tablete koje sadrže sintetski aktinidin preporučuje se protiv otoka i upala, kao i u prevenciji hematoma. Kao dobar izvor dijetalnih vlakana, redovnim konzumiranjem kivi smanjuje nivo holesterola, i na taj način takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Vlakna uklanjaju i toksine iz debelog creva što se smatra korisnim u sprečavanju nastanka karcinoma debelog creva. Osim toga, kivi pomaže u održavanju ravnoteže između dobrih i loših bakterija u crevima, a štiti od štetnog delovanja enzima u završnom delu organa za varenje. Zahvaljujući vitaminu C, kivi se preporučuje i kod zarastanja rana, održavanja zdravlja kostiju, apsorpcije gvožđa, kao i zdravlja zuba i desni. Lekoviti sastojci ovu voćku čine odličnim zaštitnikom u borbi protiv simptoma respiratornih oboljenja, pa čak i kada je reč o astmi. Istraživanja u Italiji, koja su obuhvatila 18 hiljada dece između šest i sedam godina, pokazala su da mališani koji jedu pet do sedam obroka kivija i drugog južnog voća tokom sedmice imaju 25 do čak 44 odsto manje simptoma respiratornih bolesti, u odnosu na najmlađe koji ovo voće ne konzumiraju. Najveće poboljšanje primećeno je kod mališana obolelih od astme. Sa druge strane, istraživanja su pokazala delotvornost kivija i kada je reč o starosnoj makularnoj degeneraciji, glavnom uzroku gubitka vida kod starijih. Za smanjenje rizika od ovog oboljenja za čak 36 odsto, dovoljno je konzumirati kivi uz drugo voće u tri dnevna obroka. Kivi doprinosi zdravlju očiju jer sadrži lutein i zeaksantin, materije koje se prirodno nalaze u ljudskom oku. Kivi poseduje i antimutagena svojstva, odnosno njegov ekstrakt ima sposobnost da koči nastanak melanoma, a neke studije pokazale su da može da koči i pojavu karcinoma jetre. Inozitol, odnosno alkoholni šećer još je jedan zanimljiv sastojak kivija, koji deluje kao antidepresiv. Takođe, igra pozitivnu ulogu i u regulisanju dijabetesa, a povezan je i sa složenim hormonskim procesima, kao i sa neurotransmiterima. Kivi poboljšava i mišićnu aktivnost, a donosi i smirenje u stresogenim situacijama, jer sadrži visoke količine serotonina. Dokazano je i da poboljšava mentalnu aktivnost, ubrzava metabolizam, podstiče mršavljenje, a dobar je i za trudnice jer sadrži folnu kiselinu. Međutim, sa upotrebom ove voćke, ipak, treba biti oprezan, jer ukoliko se previše konzumira može izazvati alergiju. Kada kupujete kivi između palca i kažiprsta stavite plod pa ga lagano pritisnite. Ukoliko je blago mekan, znači da je zreo i sladak. Ali, ukoliko je plod jako mekan, a kora naborana, oštećena ili sadrži tamne mrlje, nemopjte da ga kupujete, jer takav gubi svoje lekovite sastojke. S obzirom na to da kivi može dozrevati i stajanjem, bolje je da kupite čvrste nedozrele plodove, pa ih ostavite na sobnoj temperaturi tri do pet dana, ali dalje od sunčeve svetlosti i toplote. U frižideru zreli kivi može da se čuva dve do tri nedelje.
Opširnije na Novosti
