Izvor: Blic, 02.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski sindrom
Kineski sindrom
Par holandskih turista koji su na ulici u Veneciji kupovali naočari za sunce marke 'guči' policajac u civilu kaznio je sa 3.000 evra, jer su tako udarili na svetsku industriju, bezočno kupujući kineske lažnjake. Taj novi zakon, da je običan smrtnik koji kupuje na ulici lepe odevne predmete koji liče na originale reklamirane po elitnim modnim časopisima odgovoran za propast multimilionskih kompanija koje uz pomoć medija valjaju ideju o životnom stilu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neviđeno skupe pare - predstavlja jedan od najstrašnijih paradoksa savremene civilizacije.
U tom novom zakonu čuči jedan prikriveni, ogavni kastinski sistem - neko ko nema para, a pokuša da liči na modele promovisane u medijima biće žestoko kažnjen jer je pokušao da se prečicom uvali u elitu, koja za jednu tašnu plaća nekoliko hiljada dolara, i kojoj je trošenje enormne količine novca na ono što se zove ‘’kod lepog izgleda' neka vrsta ekskluzivnog sporta u dokolici. Sirotinji je, dakle, sada zabranjen i pokušaj da živi u prividu - stvari koje liče na skupe originale, i koje su Kinezi odaslali u svet da zadovolje armiju proletera svih zemalja, sada su i bukvalno predmet prekršajnog gonjenja.
I to se upravo događa u civilizaciji koja je svoje glavne uporišne tačke našla u privatnoj svojini. Dakle, ako danas na ulici mogu da vam oduzmu plastičnu tašnu koju nosite jer je niste platili onoliko koliko košta njen kožni original, onda se radi o najstrašnijem udaru na ideju privatnosti. Tačnije, to što nemate para za original oduzima vam pravo da ličite na ono što vam kao ideal prosipaju modni časopisi i industrija mode i medija. A, ako ne možete da dosegnete ideal iz medija, onda ste niko i ništa. Robovi globalizma.
Plebs je tako osuđen na gubitak privatnosti - ako svako može da vam na ulici skine naočari za sunce, oduzme tašnu ili otkopča košulju da vidi da li imate originalnu marku, onda smo stigli do tačke u kojoj je Orvelova vizija tek ovlašna skica za svet u kome pojedinac nije ništa drugo nego pokretni ofinger za znakove najrazličitijih vrsta, za svet u kome je jedino merilo vrednosti- tuđe ime na vašim leđima. Kako depresivno.
