Izvor: Blic, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kidis i ekipa odradili tezgu
Američka grupa „Red Hot Chili Peppers" koja je preksinoć nastupila pred 100.000 ljudi u Inđiji pokazala nam je na konkretnom primeru lice i naličje rok spektakla.
Nakon četiri meseca iščekivanja, „Pepersi" su zasvirali u areni (lepši naziv za ograđenu livadu), a publika koja je preživela nesnosnu vrućinu i popodnevnu kišu ih je dočekala kao najveće svetske zvezde.
Umesto u 21 čas, kako je bilo najavljeno, američki rokeri su na binu izašli tek u 21.50, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << žestok početak uz pesmu „Can’t Stop" je obećavao nezaboravno veče. „Pepersi" sjajno zvuče uživo. Kidis, Fli, Frušante i Smit su uigrani do perfekcije i pravo ih je uživanje slušati. Međutim, koliko god dobri bili na sceni, toliko su nezainteresovani za komunikaciju sa publikom, nekoliko šturih rečenica tipa: „Hvala što ste došli" i to je sve. Pomislili smo, nema veze, odužiće nam se nezaboravnim koncertom. „Californication", „By the Way"... fanovi pevaju uglas sa Kidisom, a atmosfera u areni dostiže tačku ključanja. Odjednom, kraj regularnog dela nastupa. Nakon gromoglasnih ovacija, „Pepersi" se vraćaju na binu i započinju numeru „Give It Away", potpuna ludnica, svi skaču, gore baklje... i kraj! Sat i dvadeset minuta! Šta bi sa obećanjima da će svirati bar dva sata, komentarisali su razočarani posetioci. Najvatreniji obožavaoci ipak nisu gubili nadu, ma, vratiće se oni, pa neće valjda da iskuliraju 100.000 ljudi. Na bini ugašena svetla, čuje se tutnjanje bubnjeva, masa počinje da vrišti... Desetak sekundi kasnije, svima postaje jasno da je to muzika sa razglasa, a beskrajno razočarani fanovi koji su u Inđiju došli iz svih krajeva Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne, stoje u čudu kao pokisli i tupo gledaju u pravcu prazne bine. A onda je, naravno, počeo da deluje Marfijev zakon - kiša je počela da pada kao iz kabla, a posetioci su u roku od nekoliko minuta bili mokri do gaća.
Ljude koji su prekjuče bili u Inđiji sigurno zanima zašto je koncert kasnio, zbog čega je trajao samo sat i dvadeset minuta, a objašnjenje ljudi iz „Egzita" koji su bili zaduženi za organizaciju koncerta, je, blago rečeno, veoma neubedljivo.
Po njihovim rečima, Entoni Kidis je u Inđiju došao sa povređenim člankom, a budući da njegova terapija pre koncerta traje sat i po, nastup je kasnio 45 minuta. Kako saznajemo i gitarista Džon Frušiante je imao zdravstvenih problema, loše se osećao celoga dana i teškom mukom izašao na binu. Iako je bilo predviđeno da „Pepersi" sviraju dva sata, oni su usred koncerta dobili obaveštenje od svog menadžmenta iz Amerike da moraju da skrate nastup jer se u Inđiji sprema velika oluja!? Kidis i ostala deca iz benda su, naravno, poslušali savet menadžera, odsvirali su 14 pesama, umesto planiranih 16 (prost račun kaže da čak ni sa te dve numere koncert ne bi trajao duže od sat i po), izjavili da su veoma zadovoljni svirkom (čitaj: odrađenom tezgom) i organizacijom i utekli iz Inđije. Što bi rek’o naš narod: „Pa, da li mislite da se ja kopčam na leđima?".
„Pepersi" u Srbiji nekoliko sati
„Pepersi" su u Srbiji boravili svega nekoliko sati. U Beograd su stigli iz Amsterdama, sa aerodroma su policijskim helikopterom prebačeni u Inđiju. Ispred arene su sleteli u 19.30, a od helidroma do bekstejdža su prebačeni sivim „mercedesom" sa zatamnjenim staklima. Nepuna dva minuta nakon završetka koncerta, članovi benda su, umesto helikopterom (ta opcija je otpala zbog famozne oluje), džipovima napustili Inđiju i nešto kasnije sa beogradskog aerodroma privatnim avionom odleteli u Italiju.
Kako su poznati videli svirku
Rambo Amadeus
- Ohrabren sam gledajući jednu od svetskih atrakcija i shvatio sam da nekoliko bendova odavde ne svira mnogo gore od „Pepersa". „Van Gog" je, recimo, u „Areni" svirački zvučao mnogo bolje nego „Pepersi", ne mislim na produkciju i ozvučenje, ali svirački jeste. Uvažavam „Peperse" i vrlo sam ohrabren jer nisam daleko od njih. Gužva pri odlasku je normalna, možda je napravljen propust i nije regulisan saobraćaj, ali meni nije smetalo da provedem tih četiri, pet sati u kolima jer sam bio sa Divcem i sa još nekim mladim ljudima - kaže Rambo.
Petar Janjatović
- Bio je to veliki koncert i to je odlično. Ipak, mislim da su mogli i duže da sviraju pošto je to bio njihov prvi nastup u Srbiji. Nažalost, onaj skandal sa kolapsom je bacio senku na sve. Potpuno nepoštovanje publike, ljudi da iskisli i promrzli čekaju na nekoj stanici vozove i autobuse koji nisu funkcionisali kao što je obećano - kaže Janjatović.
Igor Lazić
- Koncert k’o koncert. U većini slučajeva, grupe tog formata odrade klasične tezge bez velikih emocija. Tako se i na ovom nastupu nije osetio fluid između publike i benda. To je bio običan festivalski koncert i prilično sam razočaran. Nadam se da će „Stonsi" biti bolji. Sama organizacija je bila odlična u početku, ali na izlazu je bio kolaps - priča Nigor.
Dejan Cukić
- Odličan koncert! Šteta samo što nije bio duži to je možda jedina zamerka. Takođe, šteta je što su ljudi iz organizacije posle koncerta bacili mrlju na veliki trud koji je očigledno uložen. Da su isti oni momci koji su nam uzimali pare na parkingu ostali do kraja i usmeravali saobraćaj, sve bi bilo jednostavnije - objašnjava Dejan Cukić.
Gordan Kičić
- Nisam se dobro proveo. U Inđiju smo krenuli oko šest popodne, a vratili smo se u pet ujutru. Koncert je trajao kraće nego što je bilo predviđeno. Posle smo stajali u blatu, na kiši. Nisam to očekivao. Mislio sam da će biti baš, baš na onom nivou kako to „Pepersi" rade svuda u svetu. Ali, nije bilo tako. Osećala se neka negativna energija i videlo se razočaranje na licima ljudi. Podelio sam sudbinu sa još 100.000 ljudi koji su taj svoj dan organizovali i platili veliku sumu novca da bi doživeli tako nešto. A, svima je ostao gorak ukus u ustima. Izneverena su nam očekivanja. Ništa nije ispraćeno logistički. Na početku je bilo OK ali, kada je trebalo da se ode... nismo to zaslužili. Lepo je što je uopšte došlo do koncerta, ali da je on bio kako treba ljudima ne bi smetala ni kiša ni kolaps na putu. Ostalo mi je osećanje umora i iscrpljenosti - iskren je Kičić.
N. Džodan
