Izvor: Blic, 18.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sam oplakao Čobija
Kako sam oplakao Čobija
Kemal Monteno, najpoznatiji sarajevski šansonjer i boem koji i dalje živi i peva samo zbog žena, preksinoć u Centru 'Sava' prizvao je svojim ljubavnim pesmama suze u oči beogradskih dama i zadao domaći zadatak njihovim muškarcima - da uplakanu damu nasmeju!
Njemu, Montenu, to je pošlo za rukom. Duhovit, kao i uvek i svuda, kafanske šale, zbog kojih ga prijatelji vole, preneo je na veliku scenu Centra 'Sava' i na skoro 4.000 ljudi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su dva i po sata bili na granici suza i smeha.
I sam hodajući po toj tankoj liniji između smeha i suza, nije se stideo da primeti da zbog svog niskog rasta u 'odelu izgleda kao kockica', te da se, skidajući sako, 'pred svojom rajom', ne podiči bujnim maljama na prsima, baš onako muževnim, te da zaključi: 'Mali muškarci imaju veliki - nos!'
Od smeha zacenjenu publiku podsetio je svojim pesmama da se samo veliki ljudi ne stide da priznaju da su voleli i kad ta ljubav prođe. Onda je zapevao svoje stihove o jednoj Lidiji. Kasnije, u garderobi, novinarki 'Blica' je u poverenju ispričao da je to pesma posvećena ljubavi iz osnovne škole, ali i to da ona, ta Lidija, nikada njemu nije dala do znanja da je tu pesmu uopšte čula, a kamoli registrovala kao sebi posvećenu. Ipak, uvek ističe, sve svoje pesme posvetio je svojoj ženi, i vernoj pratilji, Branki. Počev od one, 'Jedne noći u decembru' koju je još u vojsci napisao.
Na bini su sa njim zapevali i Žera iz 'Crvene jabuke', Boris Novković, Mari Mari...
Monteno se u garderobu vratio sa tragom crvenog karmina u obliku usana na levom obrazu, objašnjavajući da nema ni 'š' od švaleracije, jer kad se to radi, tragovi se brišu.
- Čim je karmin na licu, čim ima tih znakova, tu nema ništa od akcije. Kad ništa ne vidiš, kad nema tragova - tad je opasno! - ispričao je jedan od najvećih sarajevskih romantika i boema, koji je ovoga puta, zbog narušenog zdravlja, nazdravio flaširanom vodom svojim sarajevskim drugovima koji su ga čekali u garderobi: Žeri, Pahulji iz 'Regine' i Draganu, vozaču Zdravka Čolića.
Na pitanje da li mu je zdravlje ugroženo baš toliko koliko se priča, odgovorio je:
- Za mene to govore od ‘92. Čak je jednom bilo objavljeno na radiju da sam umro. Sretali su mog sina na ulici i izjavljivali mu saučešće. Posle su me opet oživeli, ali su nastavili s pričom da sam bolestan. Nedavno sam od Nikše Bratuša čuo da je umro Čobi... Ja preneo dalje... Od usta, do usta, cela bivša Jugoslavija oplakuje Čobija! Posle nekoliko dana zove me Čobi: 'Pi... ti materina, hoćeš da me sahraniš!!!' Nije, kažem, samo sam čuo pa preneo dalje. Hvala Bogu, Čobi je živ i zdrav. A i ja. Simonida Stanković
