Izvor: Dzungla.org, 19.Okt.2013, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako lečiti bronhijalnu astmu
OD bronhijalne astme u Srbiji boluje oko osam odsto dece, a broj pacijenata se povećava iz godine u godinu. Uprkos velikoj paleti lekova za kontrolisanje astme, i dalje određen broj dece zbog akutnih astmatičnih napada završi na bolničkom lečenju. Samo za prethodnih godinu dana, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ zbog problema sa astmom u bolnicama u Srbiji je ležalo oko 3.900 pacijenata mlađih od 20 godina. Iako se prva linija lekova >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << protiv astme izdaje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zbog nestašica, roditelji su često prinuđeni da kupuju ove lekove, kao i pomoćnu terapiju (antihistaminike na primer). Nedovoljno dobro kontrolisana astma znači veći trošak i za državu, ali i roditelje. – Za držanje astme pod kontrolom podjednako je važno imati dostupnu kvalitetnu terapiju, reagovati brzo kako bi se suzbili napadi, ali pre svega, otkriti astmu na vreme. Kod nas se bolest dijagnostikuje prekasno, jer je još uvek široko rasprostranjeno verovanje da se astma javlja tek posle treće godine života. Najteži oblici astme počinju upravo u prve tri godine života, kod dece sa visokim alergijskim statusom (alergijski ekcem, roditelji sa astmom ili alergijom) – kaže u intervjuu „Novostima“ profesor dr Branimir Nestorović, šef Službe za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečije bolnice u Tiršovoj. * Astma je hronična bolest, i traži dugotrajnu primenu lekova. Da lije moguće terapiju prilagoditi da bude što efikasnija, a da manje košta i državu i pacijente? – U mnogim zemljama postoji stepenast pristup lečenju astme, tj. zna se kojim pacijentima lekove prepisuje koji nivo zdravstvene zaštite. Time se izbegava da pacijenti nepotrebno opterećuju specijaliste, s obzirom na to da skoro 60 odsto dece sa astmom nema potrebu za preventivnom terapijom. Roditelji žele da njihova deca budu kontrolisana u visokospecijalizovanim ustanovama, što nepotrebno opterećuje ove ustanove i povećava troškove lečenja. Najefikasniji način kontrole je u tzv. elektronskim kartonima, gde se na jednom mestu drže podaci o pacijentu prepisanim lekovima. Time se kontroliše i kvalitet lečenja, jer ukoliko dete koristi mnogo bronhodilatatora, astma nije dobro kontrolisana. * Koliki su danas aproksimativni troškovi za lečenje astme kod dece? – Kod nas je terapija za astmu dece potpuno besplatna i u tom pogledu se nalazimo u svetskom vrhu. Nažalost, povremena nestašica lekova primorava pacijente na kupovinu ovih lekova, a mesečni troškovi dostižu oko 5.000 dinara mesčeno. Takođe, električni inhalatori se ne mogu dobiti na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, što je hendikep za decu sa teškim napadima, jer bi adekvatnom ranom primenom lekova izbegli potrebu za odlaskom kod lekara ili lečenjem u bolnici. Dobar električni inhalator košta oko 10.000 dinara, a jeftiniji nemaju dug rok trajanja. * Šta je uzrok porasta broja dece sa astmom? – Niko sa sigurnošću ne zna odgovor na ovo pitanje. Zna se da je porast astme u dečjem uzrastu posledica povećane učestalosti alergije na različite vrste materija koje se inhaliraju ili unose ishranom, ali to dovodi do novog pitanja – zašto su slučajevi alergija u porastu? Hipoteza koja je najviše obećavala – zapadni način života, danas je dovedena u ozbiljnu sumnju istraživanjima koja pokazuju da je astma u ruralnoj Africi ili Mediteranu učestalija nego u Evropi. Sve je popularnija „higijenska teorija“, koja govori da je sterilan način života (visok stepen higijene, široka primena antibiotika, vakcinacije, mali broj infekcija), uzrok promenjenog načina funkcionisanja imunog sistema i nastanka ne samo alergije, već i autoimunih bolesti. * Ako okolina ima uticaja na javljanje napada astme, šta su najčešći okidači bolesti? – Najčešći okidači napada astme su virusne infekcije gornjih disajnih puteva, potom klimatski faktori (vlaga, magla itd). Skoro 90 odsto svih napada astme nastaje posle infekcije banalnim virusima kijavice. Zanimljivo je da virusi koji izazivaju ozbiljne infekcije donjih disajnih puteva imaju malu ulogu u nastanku astme. Činjenica da napad astme počinje sa kijavicom koristi se u lečenju, jer se insistira da se lekovi za širenje bronhija primene odmah kada počne kijanje i curenje nosa, čime se često ublažava intenzitet opstrukcije ili ona izostaje. Psihički stres je na trećem mestu, a alergeni su relativno redak uzročnik napada (iako su veoma važni u nastanku hroničnog zapaljenja bronhija koje stoji u osnovi astme). * Astma kod dece je najčešće alergijskog porekla? – Kod dece je „prava“ astma (ona koja ne prolazi spontano do puberteta), skoro uvek alergijska. Izuzetak je manja grupa devojčica koje nemaju alergiju, a imaju od početka veoma jake i česte napade. Najvažniji alergeni su oni koji su prisutni čitave godine u okolini deteta (npr. kućna grinja). Rani kontakt sa alergenima u životu ima uticaj na kasnije nastajanje astme. Takozvani astma prediktivni indeks govori da su najvažniji rizik faktori za astmu postojanje alergijskog ekcema kod deteta i astme roditelja, dok je pozitivan test na alergene od manje važnosti.MAJKE DA IZBEGAVAJU DIM * Da li kod dece sklone alergijama i dermatitisu može da se uradi nešto kako bi se predupredila pojava astme? – Danas se zna da alergija nastaje veoma rano, već u toku trudnoće. Zato je veoma važno da majka i pre i tokom trudnoće maksimalno izbegava izlaganje duvanskom dimu, kao i pojedinim jakim alergenima (alergenima kućne prašine, pojedinim namirnicama – kikirikiju, belancetu ili kravljem mleku). Neophodno je uzimanje antioksidanasa u prvom trimestru trudnoće (folna kiselina i cink), a preporučuje da se odmah po rođenju deteta (ako majka ima alergiju ili astmu), započne sa primenom probiotika najmanje šest meseci. Kasnije mere prevencije (produženo dojenje, eliminacija pojedinih namirnica ili sređivanje uslova stanovanja), imaju nažalost mali efekat na nastajanje alergije i astme. * Šta je primarni cilj terapije protiv astme, i na koji način se leče akutni napadi? – Primarni ciljevi lečenja astme su da se suzbije hronično zapaljenje bronhija kod dece, da se omogući optimalan razvoj plućnih funkcija, i normalna aktivnost deteta, posebno bavljenje sportom. Današnja terapija astme je izuzetno smanjila broj teških napada astme, a veoma je važno da se pacijentima sa astmom da pisani astma plan, koje lekove primeniti u akutnom napadu. Naime, prva osoba koja primećuje simptome je samo dete i njegovi roditelji, i oni odmah treba da započnu primenu lekova za suzbijanje napada, OpširnijeVečernje Novosti
