Izvor: JavneVesti.com, 08.Jul.2014, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je utihnuo otkup zlata
Nekoliko godina unazad igledalo je kao da je otuk zlata najveći biznis, a da je čitav Balkan prožet zlatnim žicama i to ne mnogo ispod površine zemlje. Kada je u pitanju Beograd, otkup zlata se mogao obaviti na gotovo svakom koraku. Nekada su se ovime bavili samo zlatari, koji su otkupljivali zlato da bi od njega pravili nakit. Međutim, za vreme balkanske „zlatne groznice“ koja se poklopila sa najvećom ekonomskom krizom, otkup zlata se obaljao i po frizerskim salonima i sajdžinicama. >> Pročitaj celu vest na sajtu JavneVesti.com <<
Naime, kako je žestoka besparica stezala obruč oko građana, tako su ovi iz prašnjavih kutijica počeli da vade odavno arhivirani porodični nakit, koji su dobili ili nasledili u nekom važnom životnom momentu. To se zlato, ali i srebro, onda prodavalo kako bi se došlo do nešto novca za preživljavanje. Tako je otup zlata postao primamljiv za one koji su imali „varijantu“ da ga prenesu preko granice i prodaju negde u zapadnoj Evropi, gde je cena zlata po gramu bila dosta veća nego ovde. Nezvanično se moglo saznati da je otkupljeno zlato uglavnom završavalo u Italiji i Austriji.
„Otkup zlata“ je bila parola koju ste mogli da vidite na ulicama svake varoši. Tako je bilo u Hrvatkoj, Bosni i Hercegovini, pa onda i u Srbiji. Scenario se doslovno ponavljao. Gotovo preko noći se pojavljuju rednje kojima je otkup zlata, srebra i drugih dragocenosti jedina delatnost. Zakupljuju male lokale, nabave vagicu i digitron i ponude dobru cenu, to jest bolju od cene koja se za gram zlata mogla dobiti kod zlatara. Vođenji njihovim primerom, u delatnost otkupa zlata ulaze i mnogi drugi, pa tako menjačnice počinju da rade sa dragocenim metalima, ali se odeljci za otkup zlata počinju da pojavljuju i po frizerskim salonima, radnjama za narezivanje ključeva, pa čak i u detektivskim agencijama po Beogradu.
Nepoznati putevi zlata
O tome šta biva sa otkupljenim zlatom niko ne želi da govori. Ono što se šuškalo je da se ono „na crno“ odvozi u inostranstvo. I tu nije kriv onaj koji je organizovao otkup zlata, već država koja je dozvolila da ovaj dragoceni metal bez ikakve kontrole bude transportovan iz zemlje. Oduvek se znalo, zlato ne gubi svoju vrednost i kad novac i valuta omanu, ostaje zlato kao mera i vrednost. Balkanse države očigledno nisu bile sposobne da svoje zlato, odnosno zlato svojih građana, zadrže u okviru granica zemlje. Naravno da je svaka trgovina, a otkup zlata jeste trgovina, potpuno dozvoljena, pa i dobrodošla, ali je neozbiljno dozvoliti da zlato kao sirovina ode iz zemlje. A upravo je tako i bilo. Umesto da izvezemo gotov proizvod, koji ima neuporedivo veću cenu, mi smo se poput prebogate države ipak odlučili da zlato „utopimo“ kao sirovinu nekim inostranim proizvođačima zlata.
Zašto je otkup zlata prestao
Stanje na terenu pokazuje da se većina radnji za otkup zlata ugasila i da su sada u tim lokalima neke druge prodavnice. Razlog je jasan, „zlatna groznica“ je prošla, ko je morao da proda već je prodao i sada je nivo trgovine zlatom ponovo isti kao i pre početka krize. Zlatare, zalagaonice i poneka radnja za otup zlata i dalje otkupljuju dragocene metale, ali je interesovanje značajno smanjeno. Više inforacija o otkupu zlata potražite na ovom linku.
.jpg)
