Izvor: Press, 28.Avg.2018, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da vas posao ne ubije
Izraelski istraživači pokazali su da loša atmosfera na radnom mestu zaista može da vam ozbiljno poremeti zdravlje, a Pressmagazin vam predstavlja najbolje savete da izbegnete konflikte i „negativne" kolege
Foto.blic
Verovatno ne postoji niko od nas ko makar jednom nije izgovorio rečenicu „Ubi me posao". I dok je za većinu to samo metafora, jedna nova >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << studija je pokazala da ova dramatična i počesto preterana izjava zaista ima utemeljenje u nauci.
To je, u najkraćem, zaključak dvodecenijskog istraživanja izraelskih naučnika sa Univerziteta u Tel Avivu, koji su još 1988. godine prionuli na istraživanje veze između radnog mesta i rizika od (prerane) smrti, da bi rezultate objavili tek ovih dana. Oni su još tih osamdesetih godina ispitali 820 odraslih osoba - i psihološkim testovima i temeljnim analizama na jednoj klinici - a potom ih detaljno intervjuisali o uslovima u kojima rade. Pitanja su bila različita: od toga koliko se dobro slažu sa kolegama, da li se druže i mimo posla, do toga da li ih šef dovoljno poštuje i koliko autonomije imaju u poslu i odlučivanju.
Na početku studije učesnici su imali od 25 do 65 godina i obavljali su različite poslove - od finansija i osiguranja, preko medicine do fizičkih poslova. Naučnici su ih pronašli posle 20 godina i ustanovili da su 53 osobe u međuvremenu preminule, a da je većina onih koji su se preselili na onaj svet bila u takozvanom neprijateljskom radnom okruženju, kako se polustručno naziva rad sa ljudima i u uslovima koji vam ne prijaju.
Ljudi koji su izjavili da imaju vrlo malo podrške od kolega - ili da je nemaju uopšte - bili su u 2,4 puta većoj opasnosti da preminu nego oni koji su imali odlične odnose sa ljudima na poslu. Interesantno je da je rizik od smrti korelirao isključivo sa percepcijom o kolegama, ali ne i o nadređenima. Osobe koje su izjavile da imaju jako loše odnose sa svojim šefovima nisu umrle ranije od onih koji su se sa njima dobro družili.
Studija je, naravno, bila opservaciona, ali naučnici mogu da izvedu nekoliko veoma važnih zaključaka: jedan od najbitnijih je onaj da „društvena mreža" (ne misli se na Fejsbuk i slične zanimacije, naravno) smanjuje stres i poboljšava zdravlje. Ako ste izloženi hroničnom stresu, lakše ćete upasti u depresiju, loše zdravlje i - na koncu - smrt.
Jedan faktor koji je, po svemu sudeći, najvažniji jeste percepcija o kontroli koju imate nad svojim poslom. Muškarci koji su izjavili da imaju više autonomije tokom radnog vremena manje su „rizični" od muškaraca sa manje slobode. A to je sasvim logično: jedina gora stvar od kancelarije pune govnara jeste kancelarija puna govnara koji nam govore šta da radimo.
Suprotno je, međutim, važilo za žene! One koje su za sebe rekle da imaju „moć" na poslu bile su za čak 70 odsto rizičnije u odnosu na one koje su kazale da se skoro ni za šta ne pitaju. Istraživači smatraju da žene na višim položajima imaju mnogo više obaveza od muškaraca na istom nivou, pa se taj nivo kontrole i odgovornosti na poslu duplira sa onim kod kuće, i tako, nažalost, doprinosi stresu.
U isto vreme, u Američkom udruženju psihologa kažu da je 86 odsto radnika ispitanih u jednoj anketi doživelo neku neprijatnost na poslu, uključujući nepristojnosti, loše manire i otvorene uvrede.
Šta se može uraditi? Svaki radni prostor, naravno, ima svoju hijerarhiju, ali i ljude koji su često neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima. Ali, ako znate da vaši saradnici imaju veoma snažan uticaj na vaše zdravlje - pa eto, i životni vek - možete da se potrudite da održavate kakve-takve odnose sa njima. Jer, ako sa nekim provodite najmanje 40 časova nedeljno, bolje da oni ne budu provedeni u svađi i podmetanjima.
.jpg)
