Izvor: BKTV News, 29.Apr.2012, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada se rađa više devojčica?
Trudne žene će pre roditi devojčicu u vreme gladi nego tokom ekonomskog blagostanja, tvrdi studija koje je proučavala veći broj rođenih devojčica od dečaka u periodu između 1959 – 1961, u Kini.
Šige Song, demograf i sociolog kaže da nije jasno šta je doprinelo takvoj situaciji, ali evoluciona teorija kaže da su muške bebe verovatno genetski rizik za roditelje i nije se lako starati o njima u teškim vremenima.
Ova teorija je na snazi već 40 godina. Muškarci mogu napraviti >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << mnogo potomaka, objašnjava Song, i zato uspešan muškarac ima velike šanse da prenese svoje gene. Međutim kada oni omanu u tome, oni to rade spektakularno – tako da verovatno neće imati nijednog potomka.
“U evolucionom smislu, investicija roditelja na takvu mušku decu bi bila uzaludna,” kaže Song.
Ženska deca su sigurna opklada. Ona će verovatno imati nekoliko dece, ali one ne poseduju plodnost jednog muškarca. To ih, u teoriji, čini sigurnijim ali manje unosnim ulogom za prenošenje gena.
“U dobrim vremenima treba investirati u sinove, u lošim – u ćerke.”
Razlike u rađanju polova postoje i kod životinja; tako na primer bizoni imaju više muških potomaka u kišnom periodu kada ima hrane u izobilju. Postavlja se pitanje: da li je ta promena u rađanju određenog pola uzrokovana spoljnim uticajima?
Širom sveta se, u proseku, rađa 106 dečaka na 100 devojčica. Međutim ono što je nejasno je da li se rađanje određenog pola menja i zašto do toga uopšte dolazi.
Da bi ovo otkrio Song je uradio intervjue sa 310.101 ženom uzrasta između 15 i 67 godina, a pratio je i istoriju rađanja iz 1982. godine.
Prateći istoriju reproduktivnog zdravlja ovih žena on je pronašao jedan kritičan period u kineskoj istoriji: Veliki korak napred, bio je pokušaj Kineske komunističke partije da ubrzano kolektivizira i industijalizuje zemlju, a rezultat je bila strašna glad koja je ubila na desetine miliona ljudi.
Samim tim stvoren je “prirodni eksperiment” na “temu” šta se dešava kada se stanovništvo naglo liši hrane.
Rezultati su pokazali jasan obrazac. Rađalo se značajno manje muške dece u odnosu na žensku u periodu između 1929. i 1960. godine. U aprilu 1961, dve ipo godine nakon početka perioda gladovanja, došlo je do dramatičnog obrta. U aprilu 1960, rodilo se 108.9 dečaka na svakih 100 devojčica, objašnjava Song.
Do 1963. rađalo se 104.3 muške dece na svakih 100 devojčica.
Kako je glad počela da jenjava tako se desilo isto i sa odnosom u rađanju polova.
Ostaje misterija šta uzrokuje te promene. Postoji mogućnost da manje y hromozoma uspeva da oplodi jajašca kada su uslovi loši, kaže Song, što znači da postoji selektivna oplodnja za žene.
Još jedan razlog za to može ležati u češćim pobacivanjima žena kada nose mušku decu, što znači da se ona prave u jednakom broju ali ne dolazi do rađanja.
'Nameravam još dublje kopam ne bih li došao do odgovora. Baviću se promenama u posebnim regijama, varijacijama baziranim na redosledu rađanja, gubljenju fetusa i ostalim stvarima koje mogu biti od značaja,” rekao je Song.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
