Izvor: Dzungla.org, 28.Sep.2013, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad srčani zalisci traže zamenu
GODIŠNJE se u Srbiji obavi oko 1.200 operacija na srčanim zaliscima, od toga se kod približno 500 pacijenata ovi delovi srca zamene samo u Kliničkom centru Srbije. Taj broj se, međutim, iz godine u godinu povećava: prvo jer se oboljenje sve češće otkriva, pa se pacijenti pravovremeno šalju na operaciju, a drugo, i zbog produžetka životnog veka i sve većeg broja starijih bolesnika kod kojih se ova bolest javlja. Sa godinama se, naime, ovim važnim delovima srčanog mehanizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << naruši oblik i funkcija, pa im je u najvećem broju slučajeva potrebna zamena. Jer, ako zalisci popuste i srce slabi, ali i obrnuto: postojeća srčana slabost dovodi do propadanja zalistaka. Međutim, zalisci nekada mogu i mesecima ili godinama da rade sa delimično oštećenom funkcijom, sve dok se bolesnik ne javi lekaru. Ali, i hirurzi i kardiolozi ponekad vagaju da li je i kada pravo vreme za intervenciju, što je od ključne važnosti za uspešnu operaciju i dalji rad srca. Na ovo u intervjuu za „Novosti“ ukazuje docent dr Svetozar Putnik, kardiohirurg Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Dr Putnik upozorava da je ključno da se sa operacijom ne zakasni, jer je tada intervencija rizičnija, a bolesniku se drastično skraćuje životni vek i smanjuje kvalitet života: – Najvažnije je prepoznati simptome na vreme. Kada postoje izraženi simptomi, i jasna klinička slika, pravilo je da se pacijent što pre operiše. Ali, ne zahteva svako propadanje zaliska neodložnu intervenciju. Ako bolesnik ima blago izražene tegobe, ili ih uopšte nema, a zalisci su počeli da popuštaju, moguće je da oni dalje neće propadati, što možemo da ispratimo uz određenu terapiju lekovima. * Šta se dešava kad funkcija srčanih zalistaka oslabi? – Srčani zalisci su ventili koji omogućavaju jednosmeran tok krvi u okviru svakog srčanog ciklusa. Srčane šupljine, komore i pretkomore se grče i opuštaju, a srčani zalisci sprečavaju da se krv vraća unazad, već da ide u cirkulaciju. Od ukupno četiri srčana zaliska, oni na levoj strani srca su podložniji propadanju.ZAMARANJE PRVI SIMPTOM * DA li se javljaju bolovi usled propadanja srčanih zalistaka? – Glavni simptom je zamaranje čak i pri manjim fizičkim naporima – kada čovek ne može da se popne ni na jedan sprat, to je onda znak već poodmakle bolesti. Bolovi gotovo nikada ne prate bolest zalistaka. Uz zamor, javljaju se i gušenje u ležećem položaju i suv kašalj. * Šta je uzrok njihovog propadanja? – Nekada je to bila reumatska bolest, odnosno reumatska groznica, ali ona je gotovo iskorenjena. Danas je glavni razlog popuštanja srčanih zalistaka degenerativna bolest, odnosno starenje. Jer, sa svakom srčanom kontrakcijom, zalistak se otvori i zatvori. To znači da se u samo jednoj minuti srce čak 70 puta zgrči i opusti. Vremenom se zalisci zamore, pa je logično da, najčešće nakon 70. godine počnu da popuštaju. * Da li neka druga patološka stanja dovode do popuštanja zalistaka? – Srčana slabost je recimo jedan od čestih razloga, kao i stanja posle infarkta, kada dođe do slabljenja oštećenih delova srčanog mišića. Infekcija, odnosno infektivni endokarditis, može da dovede do brzog propadanja zalistaka. Inače, postoje dva osnovna tipa bolesti zalistaka: stenoza, odnosno suženje, i insuficijencija odnosno popuštanje. Vrlo često, ove dve bolesti su udružene. * Kako to osećaju i prepoznaju pacijenti? – Prvi i glavni simptom je zamor. Ako čovek ne može da se popne na prvi sprat, a da se ne zadiše, ako ne može da spava na ravnom, ne može da potrči ni dva koraka, jasno je da je došlo do problema u radu srca, najčešće popuštanja zalistaka. Lekar ove tegobe, u obliku šuma čuje već pod slušalicama.REHABILITACIJA * DA li je neophodan još neki tretman nakon hirurške intervencije?- Nakon oporavka, pacijenti idu na rehabilitaciju. Ona podrazumeva kontrolisane vežbe i šetnju, što omogućava pacijentu da se posle operacije za samo mesec dana vrati u potpunu kondiciju. * Kako se procenjuje pravi momenat za operaciju? – Dobar ekspertski ultrazvuk može da proceni da li je vreme i kakva vrsta operativnog zahvata treba da se radi. Pre operacije je važno uraditi i kateterizaciju srca. * Da li je operacija uvek hitna? – Retko se pacijent odmah po otkrivanju bolesti šalje na operaciju. To se dešava u slučaju naglog, akutnog propadanja zaliska nakon infarkta miokarda ili infekcije zaliska. Nekada se pravi momenat čeka šest meseci, pa i do dve godine, što je individualno. * Čime se mogu popraviti zalisci? – Postoje dva načina, jedna metoda je takozvana plastika zalistka, kada oni ne moraju da se menjaju, već popravljaju, što je obično slučaj kod mitralnog zaliska. Ovo je metoda izbora za značajan procenat oboljenja, a intervencije su veoma zahtevne. Međutim, one imaju veliku prednost u odnosu na operaciju zamene zalistaka, jer nakon nje pacijentu nije potrebna dugoročna antikoagulantna terapija. Druga opcija je zamena zaliska. To se čini sa dva tipa veštačkih proteza. Jedan tip su mehaničke valvule, napravljene od titanijumskih listića, koje su praktično doživotne, odnosno mogu da traju barem 20-30 godina. Drugi tip su biološke proteze, pravljene od svinjskih zalistaka ili goveđeg perikarda. One imaju prednost jer ne zahtevaju uzimanje terapije protiv zgrušavanja krvi, ali i jednu manu – kraći vek trajanja, i izdrže približno deset godina. * Kada je potrebna popravka, a kada zamena? – Zavisi od toga koliko je propao zalistak, kao i od toga šta je uzrok. Ni mi hirurzi nekada nismo sigurni kakvu vrstu intervencije ćemo da radimo sve dok ne otvorimo pacijenta. * Kojom metodom se izvodi operacija zalistaka? – Zlatni standard je operacija na otvorenom srcu, što podrazumeva otvaranje grudnog koša. Zaustavljaju se srce i pluća, a aparat pored tela preuzima funkcije, dok mi za to vreme izvodimo intervenciju. Poslednjih decenija su se u svetu razvile takozvane perkutane metode, odnosno operacije kroz krvne sudove prepone. Tu nema otvaranja grudnog koša, već se kroz preponsku arteriju, preko krvotoka ubacuju stent valvule. Ove procedure su, međutim, skopčane sa velikim rizicima, a i sa ogromnom cenom potrošnog materijala. Zbog toga su namenjene samo visoko rizičnim pacijentima, koji su u poodmaklom životnom dobu, uz preležani šlog ili niz drugih komorbiditeta. Kod nas OpširnijeVečernje Novosti
