Izvor: Dzungla.org, 22.Feb.2014, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad nema leka, bolest se vadi iz krvi
KADA antitela u organizmu prestanu da budu brana od bolesti već počnu da „rade“ protiv imuniteta, izazivajući takozvana autoimuna oboljenja, najjednostavniji lek je da se ona izbace iz tela. Upravo to se radi takozvanom izmenom plazme, odnosno plazmaferezom, koju u našoj zemlji primenjuje mali broj ustanova.Jedna od njih je Vojnomedicinska akademija, gde se na Odeljenju za hemodijalizu Nefrološke klinike godišnje uradi oko 300 izmena plazme. Zasad se ova terapija uglavnom primenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << kod bolesnika koji pate od teških formi autoimunih bolesti, kod kojih ostale metode lečenja nemaju adekvatan efekat. Plazmafereza je posebno značajna u pripremi nekih bolesnika za transplantaciju bubrega, a posle transplantacije plazmafereze su ponekad neophodne u lečenju vaskularnog odbacivanja transplantiranog bubrega ili u sprečavanju povratka osnovne bubrežne bolesti u transplantiranom bubregu.Zbog tehničke specifičnosti metode i visoke cene tretmana, plazmafereze se primenjuju uglavnom u lečenju autoimunih bolesti, ali uz neke modifikacije ove metode bi se mogle primenjivati i znatno šire: za uklanjanje masnoća iz krvi, za usporavanje ateroskleroze, kao i za „podmlađivanje“.- Izmena plazme se najčešće primenjuje u lečenju autoimunih oboljenja u reumatologiji, nefrologiji, dermatologiji, neurologiji, hematologiji i kardiologiji. Najčešće se primenjuje kod pacijenata sa neurološkim poremećajima, kao što su Gilijan-Bareov sindrom i miastenija gravis. S obzirom na to da se radi o lečenju teških pacijenata i da su tretmani vrlo skupi, odluke o lečenju plazma izmenama se skoro uvek donose konzilijarno – kaže u intervjuu za „Novosti“, primarijus dr mr Ljubiša Veljančić, internista-nefrolog i načelnik Odeljenja za hemodijalizu VMA.* U čemu se sastoji terapija plazmaferezom? – Terapijski efekat se sastoji u uklanjanju štetnih supstanci iz krvi bolesnika: antitela, imunskih kompleksa, makroglobulina, krioglobulina, endotoksina, lipoproteina, mijelomskih paraproteina, i drugih faktora. Suština postupka je izdvajanje i zamena krvne plazme pacijenta odgovarajućom tečnošću. Najčešće je potrebno ukloniti autoantitela, odbrambene proteine, koji se stvaraju protiv sopstvenog organizma. Taj osnovni patološki proces u tzv. autoimunim bolestima, još nije potpuno razjašnjen. Izmenama plazme se autotela fizički uklanjaju, ali se sam proces time ne može rešiti, pa se uz izmene plazme primenjuju i drugi lekovi, najčešće imunosupresivi. U nekim koagulacijskim poremećajima lečenje se sastoji ne samo u uklanjanju štetnih materija, nego i u nadoknadi nedostajućih faktora, davanjem plazme zdravih davalaca.* Na kojim uređajima se izvodi terapijska izmena plazme?- Plazmafereza ili plazmaseparacija se može izvoditi na dva načina: preko određenih membrana u specijalnom filteru za krv (plazmafilteru), i to je tzv. membranska plazmafereza, a drugi način je plazmafereza centrifugom u specijalnim uređajima. Zapravo se koristi fizički princip izdvajanja krvnih ćelija na periferiji posude (citofereza), a plazma će se kao lakša lako prikupljati i odvajati. Centrifugalna plazmafereza je efikasnija za uklanjanje krupnijih (IgM) antitela ili imunskih kompleksa, a membranska je efikasnija za uklanjanje IgG antitela. Ipak, oba ova načina izvođenja su tzv. neselektivne plazmafereze, jer se njima uklanjaju i korisne i štetne materije iz plazme. Postoje i posebne tzv. selektivne plazmaterapijske procedure, kojima se ciljano uklanjaju samo određene supstance iz plazme.600 EVRA PO TERAPIJI * DA li je izmena plazme skup tretman i koliko često se sprovodi? – Tri faktora utiču na cenu ovog tretmana: cena venskog katetera (oko 20 evra), cena plazmafiltera (oko 350 evra) i cena rastvora za nadoknadu plazme (oko 200 evra). Sve ukupno, troškovi jednog tretmana su oko 600 evra. Zavisno od vrste indikacija, najčešće se sprovodi jedan do četiri tretmana sedmično, tokom dve do tri nedelje.* Gde se sve radi izmena plazme?- Membranska plazmafereza se primenjuje u Odeljenju za hemodijalizu Nefrološke klinkike VMA, centrifugalne plazmafereze se rade u našem Institutu za transfuziju krvi, a aparat za selektivnu ili tzv. imunoadsorbentnu plazmaferezu se nalazi u Centru za transplantaciju. Mislim da mi iz Odeljenja za hemodijalizu, koji smo po prirodi stvari verzirani za sve metode prečišćavanja krvi, uradimo najveći broj ovih terapijskih procedura, bilo u našem odeljenju, bilo na drugim klinikama, ako bolesnik nije pokretan da dođe do nas.* Kako izgleda sama procedura izmene plazme?- Postavlja se igla u venu jedne ruke, preko koje se uzima oko 150 mililitara krvi u minuti, zatim se ta krv dovodi u plazmafilter na aparatu, gde se filtrira, tj. oko 1/3 te krvne plazme se odvaja u otpadni kanister. Istovremeno se tolika količina (oko 50 ml/min) nadoknadnog rastvora ubacuje u krv koja se vraća u venu druge ruke. Pošto retko koji pacijent ima vene iz kojih se može dobiti dovoljna količina krvi za izmenjivanje plazme, najčešće se pacijentima plasira dvolumenski kateter u veliku vratnu venu. Preko tog katetera se izvodi i uzimanje i vraćanje krvi, istovremeno. U tom vantelesnom toku dodaje se i oko 5.000 jedinica heparina, kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi. Cela procedura traje oko 90 do 120 minuta, zavisno od protoka krvi koji obezbedimo.NIJE RIZIČNO * DA li procedura nosi i određene rizike? – Plazmafereza ne spada u opasne terapijske procedure. Komplikacije su u suštini retke (u manje od 10 odsto tretmana). Najčešće su vezane za inserciju katetera (krvarenje ili hematom na ubodnom mestu), za vantelesnu cirkulaciju (zgrušavanje krvi ili pad krvnog pritiska) i za alergijske reakcije na albuminski rastvor ili na plazmu drugih davalaca. Infekcije zbog gubitka imunoglobulina ili zbog primene plazme drugih davalaca, praktično nismo registrovali. Da pacijent ne bi gubio korisne faktore (koagulacije), preporučljivo je posle tri do pet albuminskih nadoknada učiniti bar jednu nadoknadu i sa svežom plazmom.* Čime se nadoknađuje uklonjena plazma?- Najčešće je to rastvor humanih albumina ili se radi o krvnoj plazmi drugih davalaca. Obično se u jednom tretmanu izmenjuje jedan do dva volumena plazme. Znači, oko 2,5 litra krvne plazme pacijenta se nadoknađuje sa istom tolikom količinom petoprocentnog rastvora albumina. Ako se radi nadoknada plazmom zdravih davalaca od desetak i više davalaca obezbeđuje se dva do tri litra plazme i ona se daje mnogo ređe, kod nekih hematoloških oboljenja tj. poremećaja koagulacije krvi.* Kakva je uspešnost ovakvog lečenja?- Idealno bi bilo da uvek možemo meriti koncentraciju supstance koju uklanjamo, da izmerimo koncentraciju te supstance u krvi pre i posle tretmana. Nažalost, to je najčešće neizvodljivo, pa nam je klinički nalaz presudan u proceni efikasnosti terapije. Za oboljenja poput Gilijan-Bareovog sindroma i trombotičkih mikroangiopatija, poboljšanja su često drastična. Već u terapiji miastenija gravis, moždanog lupusa, OpširnijeVečernje Novosti
