Izvor: Blic, 16.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinica
Jedinica
Jedan nastavnik istorije dao je jednom osmaku na popravnom ispitu - jedinicu. Onda su osmakov tata, brat i drug nasrnuli na nastavnika i udarili ga stolicom u leđa. Ta vest osvanula je u mnogim novinama, a javnost je saznala da su i drugi prosvetni radnici u Srbiji izloženi i fizičkom nasilju.
Ovo je priča o Srbiji, tačna i precizna, koliko i bilo koja druga iz skupštine - u najkraćem, ovo je zemlja nasilja, nepoštovanja, mržnje i inata. Ovde je izgubljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svaki kompas, i javnost s pravom treba da bude zgrožena nad ovakvim raspletima školskih godina.
Sa druge strane, teško je oteti se utisku da između jedinice i petice u našim školama stoji dosta vannastavnih sredstava - parfema, sitnih poklona i telefonskih poziva, i da je za takvo stanje u siromašnom i ojađenom društvu kriva država. Budimo realni: imamo siromašne i ponižene nastavnike, obeznanjene roditelje, decu koja sa televizije neprestano primaju poruku da su 'štreberi' idioti, a da škola nikome nije donela ono što se danas ceni - slavu, pare i lagodan život, pa se na kraju, u ovoj priči, i nastavnik koji obara osmaka, i ogorčena familija koja poteže stolicu - nalaze na istoj tački srpskog vrednosnog očaja.
Nastavnik koji ne da đaku osmaku dvojku i time ga osuđuje na ponavljanje razreda učestvuje time u njegovoj sudbini neuporedivo više nego bilo kojom pametnom i plemenitom pričom iz istorije. Ogorčena familija koja, tipično srpski, računa na samilost nastavnika, poseže za srpskim 'istorijskim' sredstvom - batinama. Sve zajedno, jeste priča o školi života u ovoj jadnoj zemlji na brdovitom Balkanu.
Sa druge strane, u privatnim školama stasavaju sve sami odlikaši i tamo nema batina, ni jedinica, ni ponavljanja.
Tako su sudbine i dece i profesora određene školom u kojoj se sreću.
Mnogo tužna priča.
