Izvor: Press, 03.Feb.2015, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Jao!" kao analgetik

Kad nas nešto boli, kukanje stvarno pomaže.
Vapaj kad nas nešto boli je prirodan i nezaustavljiv instinkt, a naučnici sad imaju i objašnjenje zašto je tako. Novo istraživanje pokazalo je da duže možemo da trpimo bol ako naglas kukamo. Izgovaranje uzvika kao što je "jao" umanjuje osećaj bola, jer zbunjuje mozak, praveći pometnju u signalima koje prima.
Napor koji moramo da uložimo da bismo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << artikulisali to "jao" ometa bolne signale na putu do mozga. Ranije se verovalo da su ljudi spontano evoluirali tako da viknu da bi upozorili druge na potencijalnu opasnost.
Ali, novo istraživanje pokazalo je da zapravo kukamo da bismo sami sebi skrenuli pažnju sa činjenice da osećamo bol.
Iako se izrazi koji signaliziraju da govornik oseća bol pomalo razlikuju od jezika do jezika, zajednička im je osnovna artikulacija koja podrazumeva da se usta otvaraju, jezik ostaje u ravni, ne podiže se, a usne se minimalno zaokružuju. O kojem god jeziku da se radi, u pitanju je uvek jednostavan uzvik čija artikulacija zahteva minimum napora, dok je zvuk koji "izlazi" snažan. Kao takav, lako i efikasno se koristi kad je neko u bolovima.

Tokom istraživanja, od ispitanika se očekivalo da ruku drže u "bolno ledenoj vodi", a zatim je mereno koliko će moći da izdrže. Ispostavilo se da ljudi znatno duže mogu da trpe bol ako im je dozvoljeno da glasno kukaju, nego ako se od njih očekuje da trpe u tišini.
"Pokazalo se da vokalizacija sama po sebi deluje kao neka vrsta analgetika. To jednostavno 'jao' zaista čini da lakše podnosimo bol", zaključili su naučnici.

Nastavak na Press...