Izvor: Blic, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam narodni pevač
Ja sam narodni pevač
Zdravko Čolić sedi u trpezariji svog engleskog karantina. Posle večere ispija čašu crnog 'bestue' vina i prvi put je spreman da priča o novoj ploči. Svestan da je izneo ogroman posao pripreme, demo faze, snimanja i pevanja, zna da u preostalih nekoliko dana miksa, u divnim uslovima modernog 'Real World', sve može samo da zvuči bolje. Bez oslanjanja na producente kalibra Bregovića, Habića i Kovača ovog puta radi uz pomoć tandema Voja Aralica - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nikša Bratoš. Hrabro i izazovno. Neko sa stažom od 35 godina na velikoj sceni ne usteže se novih iskušenja. Kakav imaš odnos prema snimljenim pesmama?
- Mene je oduševio način kako su se ovoga puta prepoznali entuzijazmi starih i novih saradnika. Od starih, tu je Arsen koji je dobri duh moje karijere. Od njega sam dobio lijep tekst koji odiše atmosferom mora. Dinu smo poslalo dva snimka, ali on nije bio u raspoloženju da napiše na gotove arije. S druge strane, veoma me je iznenadio sa pesmom koju je napravio. Ne vjerujem da to neko nekom danas poklanja. Ovu ploču će obeležiti Balašević. Napisao je tri teksta na moje arije i dao dve svoje u rangu najboljeg što je napisao. To su pesme na duga vremena.
Možeš li reći šta si želeo, s obzirom na to da imaš karijeru punu uspeha, podrške ali i sumnji?
- Svestan sam mog položaja, pevača širokog spektra. Moja publika je raznih generacija. Ne želim da zbog neke modne tendencije zaboravim stare prijatelje. Ja sam narodni pevač, ispostavlja se ne samo jednog naroda, i smatram da je moja obaveza da ne razočaram. Zato sam želeo ploču sa puno različitih pesama, veselih, balada, arija koje će dobro zvučati na radiju i onih koje će doneti nekog novog prijatelja... Iz ploče u ploču sve si hrabriji kao autor.
- Znaš kako. Ja sam počeo uz gitaru, onda sam propjevao u 'Ambasadorima' i tako preko 'Korni grupe' stigao do solo karijere. Uvek su postojali kompozitori koji su pisali pesme i želeli da ih ja pevam. Bregović me je davno naterao da uzmem gitaru. Na ploči 'Malo pojačaj radio' imao sam dve stvari: 'Oktobar je, počinje sezona kiša' i 'Mnogo si prepotentna'. Pre deset godina radeći 'Kad bi moja bila' Goran je tačno predvideo: 'Teško ćemo dobiti nešto bolje od onog što sam možeš. Sedi i sam radi!' Inicijalno, ja sam autor čak osam pesama, ali mnogi to ne znaju jer se na omotu to ne vidi. Svi znaju da je album 'Okano' kompletno moj, sem turske 'Ajde, idi' i ruske 'Krasiva'. Radeći prošlu ploču dobio sam Unu i bio više vezan za nju nego što sam se posvetio pesmama. Moje učešće na 'Čaroliji' nije tako značajno u autorskom smislu. Ovoga puta sam doneo dvadesetak arija od kojih smo napravili jedanaest pesama. Slobodnije se uključuješ i u pisanje tekstova.
- Kad pravim pesme, ja uvek nešto pevam na francuskom, portugalskom, italijanskom i ubacujem neke šlagvorte na našem jeziku koji me vuku. Tako sam provlačio reči Vera, avlija, Anđela ili neke narodne fore 'suva drva odozgo, sirova odozdo' koje nisu Tozovčevi, već su stihovi iz devetnaestog veka. Sve što je energetski saživelo u meni postaje osnova na koju se uključuju majstori - Marina, Bajaga, Peja... Nekad su drugi bili krivi za ono što nije dobro, a sada postaješ meta za kritiku.
- 'Kad bi moja bila', 'Jasmina', 'Majsko sunce', 'Okano', 'Noć mi te duguje'... to su pesme u kojima sam se već dokazao, hitovi mog repertoara. Ja nemam taj strah od primedbi. Ovo sada je jedno novo pakovanje. Meni je u tome mnogo pomogao Voja Aralica. Izvukao je maksimum iz demo snimaka. Producent je vrlo bitan jer vuče kao drugi čovek i bolje čuje nego ja kao vlasnik početne ideje. Kod nas ima malo dobrih producenata. Zbog toga kažem da ih suvim zlatom treba plaćati. Voja je mnogo uradio, tako da ako nas neko bude napao, krivicu imamo da delimo na dva dela. Zapravo tri, pošto je Nikša Bratoš odgovoran za Đoletove i Dinine pesme. Ploču si radio na širokom geografskom potezu?
- Ja uvek razmišljam da će ploča izaći svuda po bivšim republikama Jugoslavije i volim da se to oseti iz same muzike i ploče. Kad god promeniš sredinu, nešto se novo unese. Mi smo demo verzije radili u 'Go Go' studiju u Beogradu, jednom malom studiju, mirno i tiho. Onda smo malo stvar širili kod Vlade Negovanovića. Tu smo imali bazu sa instrumentima. Veliki orkestar smo usnimili u Radio Beogradu. U Sloveniji smo završili pevanje. Nikša je svoje pesme uradio u Zagrebu. Dino je svoju pesmu pravio u Sarajevu... Đole u Novom Sadu. Kao što su ranije izlazile u sredinama gde imam publiku tako će i sad s tom razlikom što ćemo nastojati da ploču objavimo i u Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji. Nikad ne mislim samo na Srbiju i Bosnu niti širim lažno jugoslovenstvo. Zašto u Engleskoj? Ovde nisi snimao 24 godine.
- Zahvaljujući većoj želji i sponzorima došli smo u situaciju da radimo finalizaciju u najboljim studijima. Imali smo nekoliko izbora, ali smo se odlučili za studio Pitera Gebrijela, a da mastering uradimo u londonskom 'Abbey Roadu'. Ovo je divno iskustvo. Ne samo da snimamo nego gledamo kako funkcioniše ogroman sistem. Susret ljudi i kultura iz celog sveta i sa njim koji ima svoj studio. Kako ti prija život u ovoj izolaciji?
- Meni Engleska prija. Nekad smo dolazili sa dinarima da kupujemo ploč, gledamo filmove, učimo jezike. Sve što nam je bilo važno. Muzičari su oduvek bili više vezani za London nego Francusku, Italiju... Moda je vukla na Pariz ili Milano, film i muzika su vukli moju generaciju u London. Engleska nije ostala muzički lider već uopšte globalni je vođa po mnogim pitanjima. Kao takva ima obavezu da prima i nas iz drugih zemalja. Sada često nastupam po Londonu. To je bilo nezamislivo. Engleska je pristupačnija nego što je bila. I njihove top-liste su sada drugačije, otvorenije. Šta očekuješ kad sve imaš, a šta ljudi da mogu očekivati što nisu imali?
- Posao pevača je da peva. Ja se osećam kao da sam juče počeo. Pjevušim stalno, ali ne pevam u kupatilu, ne pevam gde ne treba. Dakle, zadatak čoveka koji se bavi muzikom jeste da pravi muziku, snima ploče, ide po koncertima. Ovo je ploča posle tri godine. Mislim da to nije u redu. Ko se bavi muzikom, mora da izdaje ploče svake godine ili svake druge. Mi radimo ređe jer je tržište malo. Onaj ko hoće ozbiljno, mora da je stalno prisutan. Oni što rade iz hobija, nemaju obavezu. Tržište je upropašćeno kompilacijama. Prebacuju se stare pesme u nova pakovanja, vara narod... Ovoga puta ploča izlazi na sasvim nov način.
- Ljudi su zaboravili da kupuju ploče i CD. Sada se CD kupuje na trafikama, preko interneta... Mislim da to nije loše ako će muzika i pesme na kraju doći do ljudi. Ovaj put će širokoj publici, iz razloga što smo napravili dogovor o saradnji sa velikim sistemom iz Srbije, to biti lakše. Zato smo mogli da napravimo ploču sa puno pesama, da izdržimo njeno sedmomesečno pravljenje... Ja volim da ploča dođe do šireg kruga ljudi. Zato ja sebe nazivam narodnim pevačem. Ne narodnjačkim. Pevač i za mlađe i za starije.
Petar Popović
