Izvor: Blic, 07.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam kič kompozitor
Goran Bregović, muzičar koji je srpsku trubu proslavio u inostranstvu, prvi put će ove godine nastupiti na čuvenom saboru trubača u Guči sa programom koji je nazvao „Alkohol". Iako je sa svojim orkestrom doživeo sve što može da se doživi, priznaje da je osećaj pred nastup u Guči poseban. U intervjuu za „Blic", Bregović priča o muzici, filmu, Severini, Stoji, Betovenu i Bahu.
- Snimiću u Guči album uživo koji bih objavio krajem ove godine ili početkom sledeće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće to muzika koju volim da sviram kad pijem. Jednom sam bio u Guči tri dana i ako niste spremni na kiseli kupus i rakiju, mislim da ništa od te Guče nećete doživeti. Guča samo upakovana sa alkoholom ima smisla. Ja, inače, ne pijem. Moj tata je bio alkoholičar, pa ja zazirem od alkohola i jedino mesto gde pijem je pozornica. Ja ću u Guči da pijem na pozornici dok sviram i to ću da snimim. Tako će se, otprilike, zvati album. Planiram da izađe i DVD iz Guče.
Šta će biti na repertoaru?
- Ja bih svirao malo pesme od „Bijelog dugmeta" prearanžirane. Svirao bih pesme koje sam radio u Poljskoj, Grčkoj, Turskoj, instrumentale iz „Doma za vešanje", možda dve pesme iz „Karmen", videćemo... Ostaviću to otvoreno, da vidim kako me alkohol ponese. Vodim moj trubački orkestar, to je moj najmanji sastav koji broji 12 do 13 članova.
Vaš najveći orkestar broji 45 članova. Da li je teško održati toliki sastav na okupu?
- Verovatno jeste, agenti brinu o tome, ali svaki put kada na aerodromu vidim toliku bulumentu, to me impresionira, kako je to moguće organizovati. Ali, ja to stalno radim, sviram godišnje između 100 i 150 koncerata od kojih su neki toliko veliki.
U koji muzički žanr vas svrstavaju u inostranstvu?
- „Univerzal" me u nekim zemljama izdaje u odeljku „klasika i džez", u nekim državama je to pop muzika. Ali, svirao sam na većini najvažnijih džez festivala na svetu. Mi ovde i ne znamo da se u svetu dešava ogroman uticaj naše muzike na svetsku pop muziku. Nekoliko velikih svetskih bendova je direktan „kopi pejst" odavde. Recimo, „Gogol bordelo" je pod direktnim uticajem Balkana. Lepo je znati da nisi neka mala seoska atrakcija. Ja sam uvek u glavnom programu, gde god da dođem.
Mnogi muzičari odavde koketiraju sa etno muzikom.
- Ovi autentični što ne koketiraju, oni imaju uspeha, kao recimo Boban Marković. On je respektovan umetnik u svetu, a ovde ga još uvek smatraju da radi muziku za pijance. Ne može se samo koketirati, moraju malo da se uprljaju ruke. Koketiranjem se ne prave deca.
Da li vas privlači elektronska muzika?
- Ne mešam se u elektronsku muziku. Ja sam dete iz srednjeg staleža, moj otac je bio vojno lice, majka službenica i ja nosim taj ukus srednjeg staleža. To podrazumeva neki mali kič. Ako nema kiča, ja ne osećam toplinu. Ja sam kič kompozitor i uvek ćete osetiti kod mene neki mali kič kao potrebu za toplinom. Sa elektronikom se to teško proizvede.
Koga poštujete od domaćih umetnika?
- Ima ovo što vi zovete turbo, tu ima svašta interesantnog. Ako nešto odavde izađe u svet to će biti sa „Pinka", neće sigurno sa „Kolarca". Na „Kolarcu" nema ništa originalno, a na „Pinku" se s vremena na vreme pojavi nešto.
To kažete zato što mnogi tvrde da ste vi tvorac turbo folka?
- Ne. Nisam ja sam svoj kritičar, pa da sam sebe hvalim. Kada čujem nešto interesantno, to je uglavnom sa tog terena. Kada mi je nekoliko pevača pevalo te pesme, ja sam se toliko veselio. To što dobijete od Stoje u dva minuta, možete da idete u operu šest godina i da ne dobijete takvu dozu klase. Moguće je da moj daltonizam prepoznaje samo tu boju, ali mislim da ako nešto izađe odavde, biće to tako nešto.
Ne radite često na albumima drugih. Zašto ste sa Severinom napravili izuzetak?
- Zato što ona jedina ovde pokazuje te neke znake da hoće i da ostari. Ovde bi sve pevačice sa 50 htele da izgledaju kao da imaju 20 godina. Ne mislim samo fizički, nego kao umetnici, nemaju želju da odrastu, da idu dalje, da se menjaju. Ona jedina ima te simptome. Ja se veselim da radim s njom. Njoj je riskantno sa mnom jer ja ne znam šta se ovde na estradi događa, niti učestvujem u tome. Možda njoj napravim ploču koja će propasti. Ja ne razumem šta je ovde dobro, a šta nije, ali radim ploču koja se dopada meni, koja se i njoj se dopada. Pišem za odraslu osobu i ne pravim od nje klinku. Niti ona to hoće, a i ja bih se osećao glupo da za odraslu ženu pravim detinjaste pesme.
Dosta vremena ste snimali po Hrvatskoj?
- Ja pokušavam da napravim hrvatsku ploču. Radio sam sa klapama, sa njihovim duvačkim orkestrom. Isto je bilo raditi tamo sa amaterima, isto kao sa Ciganima. Isto se dešavaju neka mala nepredviđena čuda.
Da li ste očekivali da će se o vašoj saradnji govoriti da nije samo poslovna?
- Novinama nije interesantno da pišu da Severina i ja sedimo i pišemo pesme sa Marinom. Mora da bude nešto na prodaju. Meni laska jer ne mogu da skontam čime zaslužujem to mesto na estradi. Kada se piše o meni kao o estradi, mislim da sam zaslužio nešto preko reda.
Pojavile su se i njene fotografije ispred vaše kuće?
- Pa mora ovde da dođe kad ja ovde radim. Ne mogu da nas slikaju na „Kolarcu" kad tamo ne radim. Nije je niko uhvatio kako izlazi u spavaćici. Ja sam u prometu od dvadeset i neke. Ovaj posao je malo kurvanjski i ako niste spremni na to da o vama pričaju i pišu kao o kurvi, vi se nemojte baviti time.
Kada ćete početi da snimate film „Karmen sa srećnim krajem"?
- To imam u planu. Treba da napišem poslednju ruku scenarija i onda bih krenuo da dižem produkciju i moguće je da sledeće godine počne snimanje, a možda tek 2009. Za film je pet godina normalna inkubacija, tako da imam vremena. Uradio sam tu operu i za male orkestre i uskoro će na mom sajtu biti postavljene note i libreto i biće slobodne za upotrebu.
Zašto volite da radite muziku po porudžbini?
- Kada kažeš čoveku da radim po porudžbini, onda on pomisli da tezgarim za lovu. Devedeset devet odsto istorije muzike otpada na poručenu muziku. Mi ne bismo znali za Baha, Betovena, Mocarta... da nisu radili po porudžbini. Imam okvir u kojem radim, vremenski okvir i plaćen sam. To je jedan ljudski ambijent da se nešto uradi.
Da li u budućnosti planirate da podučavate i prenosite znanje na mlade muzičare?
- Joj, ne. Ja sam studirao filozofiju i u jednom trenutku sam zamalo postao profesor. Da nisam izdao prvi album, predavao bih marksizam. Uloga da nekom nešto predajem mi je strašna. Žao mi je, mladi, moraćete sami da učite. Ono što ja znam i nije neko veliko znanje.
Saradnja sa Igijem Popom
Nedavno je Igi Pop izjavio da bi voleo da ponovo sarađuje s vama.
- Svi misle da su te tri moje pesme koje je otpevao njegove najbolje pevačke. On je vrlo malo u životu pevačkih pesama snimio. Ta tri filma koja sam radio sa Kusturicom otvorili su prozor u jedan prostor koji je svež i nedirnut. Igi je došao na audiciju za film „Arizona drim" i na audiciji je pevao „God bless America" sa tikvom na glavi jer je bio veliki fan „Doma za vešanje". Jedini put kada je Igi Pop bio na „Bilbordovim" listama bilo je sa pesmama iz „Arizone drim". Pa, danas i svaki ozbiljan svetski di-džej radi sa balkanskom muzikom.
