Izvor: Blic, 18.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između suza i smeha
Između suza i smeha
Odavno ispred Centra 'Sava' nije bilo toliko automobila i toliko ljudi koji su sa kartama u rukama žurili ka svečanom ulazu. 'Veće su šanse da na trotoaru nađem 100 evra nego mesto za parkiranje', prokomentarisao je neko.
Dok je 4.000 ljudi u sali čekalo da posle petnaest godina čuje i vidi Kemala Montena, u svlačionici, u društvu Kornelija Kovača i Borisa Novkovića, Kemo je prepričavao sarajevske dogodovštine. Nasmejan i opušten uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekoliko gutljaja belog vina, da podmaže glasne žice, ali i razbije tremu, priznaje da mu nije svejedno.
'Sve je ovo u redu, zezamo se, šalimo, ali meni su se noge odsekle', kaže nameštajući sako. 'Obukao sam ovaj sako iz poštovanja prema publici, ali moraću da ga skinem jer ne umem ovako pevati, izgledam kao paketić'.
Pesmom 'Vratio sam se živote' simbolično je pozdravio Beograđane koji su mu uzvratili dugim i gromoglasnim aplauzom.
'Malo mi je knedla zastala u grlu. Nakon toliko godina... Evo, vidite, ostao sam onaj isti, ništa nisam porastao, samo mi se fasada malo promenila'. A onda je ispričao priču o pevaču koji mu je mnogo pomogao na početku karijere i čijim se nastupima, na kojima je redovno bacao sako, čudio. I danas pamti šta mu je davno rekao: 'Mi, pevači, smo sluge publici. Svi se klanjaju kraljevima i carevima, a mi se klanjamo publici'. A onda je Kemo sišao sa bine, prišao Đorđu Marjanoviću i srdačno ga zagrlio.
U davnu ‘68. poveo nas je pesmom 'Lidija', a zatim su usledili hitovi: 'Jedne noći u decembru', 'Vrijeme kiša', 'Pahuljice moja', 'Večeras pišem poslednje pismo'... 'Kako da pevam o ljubavi kad tugu ne mogu skriti', pitao se Kemo, ali samo u pesmi. Duhovit, kao i uvek, pričao je šale, pa i masne viceve. Publika koja je zbog srceparajućih pesama bila na ivici suza, već u sledećem trenutku je plakala, ali od smeha.
Onda je Kemo, već po tradiciji, na bini dočekivao jednog po jednog prijatelja: Gagija, Jellenu, Mari Mari, Maju Odžaklijevsku, Paolu Jusić, Borisa Novkovića, Čobija - 'Koji je bio toliko popularan da se njegova slika nalazila i na čokoladicama' – Novicu Zdravkovića, Lepu Brenu...
'Sve dok budem živ, Davorin Popović će biti sa mnom na svakoj pozornici na kojoj budem pevao', rekao je Kemo i zapevao 'Bacila je sve niz reku'.
I, kao što je i obećao, jedne noći u februaru, Kemal Monteno poveo je Beograđane na romantično putovanje kroz svih 35 godina svoje karijere najlepšim prevoznim sredstvom – pesmom. Simonida Stanković
