Izvor: Press, 20.Okt.2014, 10:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba o Galileu u Biblioteci Matice srpske

U znak sećanja na italijanskog fizičara i astronoma Galilea Galileja, od čijeg se rođenja ove godine navršava 450 godina, Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.
Autorke postavke su Ivana Grgurić i Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović. Izložba se može pogledati od 20. oktobra do 12. novembra 2014. godine u javnom katalogu Biblioteke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Galileo Galilej, astronom, fizičar, matematičar i filozof, rođen je u Pizi 1564. godine. Školovao se u manastiru Valambroza i na Univerzitetu u Pizi, gde je studirao medicinu i Aristotelovu filozofiju. 

Odmalena naklonjen matematici, napustio je studije i život posvetio nauci. Otvorivši istorijsku epohu uvođenja eksperimenata u naučna istraživanja, došao je do velikih otkrića: otkrio je izohronizam klatna, pronašao hidrostatsku vagu, formulisao zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže, utvrdio međuzavisnost kretanja i sile, kao i nepromenljivost uzročno-posledičnih odnosa koji iz toga slede. 

Konstruisao je prvi astronomski durbin, otkrio Jupiterove satelite, Sunčeve pege, Venerine mene i planine na Mesecu i potvrdio ideju o Mlečnom putu kao skupu zvezda. Kao vatreni pobornik heliocentričnog sistema, obavio je Dijaloge o dva glavna sistema sveta (1632), u kojima duhovit način dokazuje prednost Kopernikovog sistema nad Ptolomejevim, i koji ga dovode pred sud inkvizicije (1633). 

Izbegao je utamničenje, ali je bio primoran da se javno odrekne svojih učenja i poslednjih 11 godina života provede u kućnom pritvoru. Umro je 1642. u svojoj vili u Arčetriju.

Osim čuvenih Dijaloga o dva glavna sistema sveta, Galileo je objavio niz radova i studija (Pismo Kasteliju, Istraživač, Dijalozi o dve nauke i dr.). 

Nastavak na Press...