Izvor: Blic, 03.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igi: Droga je moja prošlost
Mesec dana uoči koncerta ponovo okupljene grupe „The Stooges" u Zagrebu, Igi Pop je „Jutarnjem listu" dao intervju u kom otvoreno govori o drogi, lečenju u duševnoj bolnici; o tome kako je bio „majmunče Dejvida Bouvija", saradnji sa Goranom Bregovićem... „Blic" prenosi deo ovog intervjua.
- Ideja o autodestrukciji je šezdesetih bila negde u vazduhu. Kad pogledaš fotografije mladih ljudi iz kasnih šezdesetih, uočićeš da su mnogi od njih već skinuli veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deo svoje odeće i izgledaju vrlo mršavo, kao da pokušavaju da se reše nekog tereta koji ih pritiska. Tada su mladi hteli da postanu nešto drugo. Nisu želeli da budu poput svojih roditelja. To je bio bekgraund od kog su i „The Stooges" krenuli. Mnogi su uzimali droge kako bi oslobodili svoje misli, ali najveći deo njih od toga nije izvukao neki profit (smeh), a mi smo pokušavali da odemo korak dalje od toga. Veliki deo mog autodestruktivnog scenskog ponašanja poticao je i od onoga što bi se događalo sedam dana pred koncert. Osećao sam potrebu da napadnem publiku i podelim to s njom, ili da napadnem sebe. Između toga da napadnem publiku, što sam počeo da činim nekoliko godina kasnije, i toga da napadnem sebe, odabrao sam ovo drugo - kaže Igi Pop.
Zašto sredinom sedamdesetih niste iskoristili uticaj koji ste imali na pank?
- Zaglavili smo se u zavisnosti od droge i u finansijskim problemima, raspali smo se, a u doba pank eksplozije ja sam imao ponudu Džonija Tendersa iz „New York Dollsa" da osnujemo novi bend. Imao sam i ponudu Dejvida Bouvija da uz njega kao producenta i koautora počnem raditi neku drukčiju muziku od one koju sam do tada radio sa „Stoogesima". Znao sam, ako krenem s Tendersom, da će to biti poput pokazivanja srednjeg prsta svetu u ponedeljak, a da ćemo već u petak obojica biti mrtvi. Zato sam krenuo u drugom smeru i, u doba kada se počeo događati pank, bavio sam se eksperimentalnom i elektronskom muzikom kakvu sam 1977. snimio u Berlinu na albumu „The Idiot" i izvršio veliki uticaj na novi talas. Bila je to teška i bolna odluka, ali ponosan sam na nju.
Bouvi vas je izvukao iz duševne bolnice u koju ste otišli da se lečite od heroinske zavisnosti i pomogao vam je da pokrenete solističku karijeru. Šta ste vi njemu dali zauzvrat?
- Mislim da je Bouvi nedavno rekao da sam ja njega učinio kredibilnim, a on mene bogatim. Bouvi je uvek bio okružen ljudima koji su mu, na neki način, davali podsticaj da postane velika pop zvezda. On je, pak, na drugima vežbao, pa tako i na meni, isprobavajući prvo na drugima avangardne ideje koje će posle primeniti na sebi.
Mislite, na vama je sprovodio eksperimente?
- (smeh) Da, ja sam mu bio nešto poput laboratorijskog eksperimenta. Dakle, prvo sam bio majmunolika preteča pankera, a zatim majmun Dejvida Bouvija na kom je on sprovodio eksperimente.
Zašto ste se uoči panka obojica iz Amerike preselili u Berlin?
- Berlin nam se učinio kao idealno mesto za beg od američkih predrasuda. Amerika je uzbudljiva zemlja, ali to je bojište na kom umiru evropske ideje. Evropljanima je najpametnije da u Ameriku idu samo da se popišaju. Ideje koje vrede uglavnom dolaze od američkih manjina poput Jevreja, Afroamerikanaca, Italijana, dok su bili novi u Americi i svih onih koji su u Americi neka nova zajednica.
Da li je današnja Amerika gora od one koja vas je u sedamdesetim nagnala da se preselite?
- Mnogo gora! Prosečni Amerikanci sve su lošije obrazovani i necivilizovaniji. Da ne govorimo o nižim klasama! Jedan mali deo Amerikanaca zaista je vrhunski obrazovan i sposoban, ali ostali su „sjeb..i"! Amerika je uvek bila netolerantna i oštra sredina u kojoj nije lako uspeti, ali pre je to bilo podnošljivo jer si se mogao maknuti 500 kilometara i već bi se našao u potpuno različitoj okolini. Danas je svuda isto, zbog televizije i modernih transportnih i informacijskih tehnologija koje uništavaju kulturne i svake druge različitosti. To je depresivno. Iz Amerike se nisam ponovno iselio samo zato što bih time priznao svoj poraz.
Zašto ranije niste okupili „Stooges", nego tek pre dve godine?
- Bio sam zaposlen etabliranjem sebe u muzičkoj industriji. Nisam bio sposoban da teglim još i grupu na tom putu samoostvarenja, a da ona dobro funkcioniše. No, kako je muzika grupe „Stooges" jako dobro ostarila, baš kao i njeni protagonisti, učinilo mi se da je došlo vreme za ponovno okupljanje benda. Uz to, potrošio sam sve ideje za solo karijeru, manje-više ostvario sve što sam želeo, isprobao svakakva sranja. Radio sam filmsku muziku, koketirao sa džezom, kantrijem, rokabilijem...
Koja je tajna vašeg dobrog izgleda?
- Niko nije neuništiv, ali tokom svog divljeg razdoblja života, čini se da drogama i svim ostalim nisam uništio svoju srž, a to je najvažnije. U poslednjih 20 godina mnogo mi je pomogao tai-či.
Bregović je težak čovek
nKako je bilo sarađivati s Goranom Bregovićem na muzici za film „Arizona drim" Emira Kusturice?
- Predivno, zaista predivno. U poslednje vreme često razmišljam o njemu i o tome da ga pozovem kako bismo ponovo stvorili nešto zajedno. Kao osoba, on je težak čovek. Nadam se da me ljudi neće pogrešno shvatiti, ali jedna od reči kojom bih ga mogao opisati jeste „nacista" (smeh). Naravno, govorim o tome koliko je striktan kada je reč o muzici i snimanje pesama. Muzičare tretira kao što su diktatori tretirali svoje armije, ali njegove ideje proizvode uzbudljivu muziku.
