Izvor: Prva.rs, 07.Nov.2014, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZIT: Iduće godine izvesna recesija
Ekonomski analitičar IZIT-a Saša Đogović rekao je da 2015. godina istovremeno treba da posluži za to da se, uz sprovođenje nephodnih reformi, stvori platforma koja će u narednim godinama omogućiti privredni razvoj.
Već ove godine imamo pad tražnje na tržištu koji će se naredne godine sigurno povećati, jer iako je inflacija niska, kupovna moć će nastaviti da pada što zbog smanjenih prihoda, što zbog većeg broja ljudi koji će ostati bez posla, pa će sve to zaustaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << i proizvodnju a proizvođači neće imati gde da plasiraju svoju robu, kazao je on.
S druge strane i preduzeća u restrukturiranju, od kojih će neka biti ugašena, ipak su nešto proizvodila, pa kad ih ne bude više, biće manja i proizvodnja.
Đogović je dodao da će inflacija verovatno ostati niska, iako se može očekivati povećanje pojedinih cena koje su sada pod kontrolom države, kao što je poskupljenje struje koje je odloženo do daljeg i nekih drugih, a s druge strane neće moći da se računa na povećane prihode stanovništva.
Prema njegovom mišljenu, veća privredna aktivnost naredne godine može se očekivati jedino u građevinarstvu i poljoprivredi, ali agrar ipak zavisi i od vremenskih uslova.
Đogović je ocenio da postoje i dobra dva signala - to što će biti ukunute subvencije javnim preduzećima i što će oko 100 preduzeća u restrukturiranju, za koje nema kupaca, biti ugašeno, jer će time donekle biti rasterećen budžet.
Država će, pored reformi u privredi, naredne godine morati da napravi i ekonomske reforme u zdravstvu, sportu i kulutri, jer je neracionalno i često nemoralno i korumpirano poslovanje doprinelo njihovom propadanju, ocenjeno je u IZIT-u.
Đogović je kazao da je "zdravstvo primer žrtve partokratske piramide", jer su u njemu zapošljavani kadrovi koji su bili u službi partije a ne medicine, tako da sada ima previše administrativnih radnika.
Pored toga, postoji slaba kontrola nad utroškom medicinskog materijala, što, kako je istakao, "omogućava zadovoljavanje pojedinačnih interesa, slabi potencijal zdravstvenih insituticja, a tako šteti i samom republičkom budžetu."
Đogović je mišljenja da je potpuno neshvatljivo da komercijalni sportovi, pre svega fudbal, košarka i tenis nisu sposobni da sami sebe finansiraju. Tome je doprineo, kako je naveo, veliki upliv politike u sport i neracionalno subvencionisanje klubova, makar i preko javnih preduzeća.
Bilo bi normalno da komercijalni sportovi doprinose republičkom budžetu a ne da uzimaju sredstva iz njega, rekao je on i dodao da je važno doneti Zakon o privatizaciji u sportu koji bi doprineo njegovom razvoju, ali i ostvarivanju komercijalnih efekata.
Kultura bi takođe morala da ima više marketinški pristup rešavanju problema, a država bi mogla da pomogne tako što bi davala poreske olakšice kompanijama koje ulažu sredstva u neke kulturne projekte koji su od nacionalnog značaja.
Industrijska proizvodnja u septembru je u odnosu na isti mesec 2013. godine zabeležila pad od čitavih 16 odsto, što znači da se nalazi duboko u "zoni smrzavanja", ocenio Đogović.
On je kazao da je tome dosta doprineo pad proizvodnje električne energije, gasa i pare od 38,9 odsto, što je negativna posledica majskih poplava.
Istovremeno, proizvodnja derivata nafte imala je veoma dramatičan pad, od čak 91,5 odsto, što bi moglo eventualno da znači da je došlo do remonta kapaciteta, ali treba videti šta će se desiti u narednom mesecu i da li su u pitanju neki drugi faktori, napomenuo je Đogović.
Posmatrano kumulativno, u prva tri kvartala fizički obim indutrijske proizvodnje beleži pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period lani. Đogović je podsetio da je u prva tri meseca ove godine proizvodnja imala pozitivan rast od 2,1 odsto, u prvih pet meseci 0,2 odsto, dok je za prvo polugođe pala 1,3 odsto, za osam meseci pad iznosi 4,3 a za devet meseci 5,7 odsto.
To slabljenje realnog sektora, po njegovom mišljenju, ukazuje da nisu u pitanju samo majske poplave koje su snizile prozvodnju, već da postoje strukturni problemi u privredi, da nema dovoljno novih investicija, ni razmaha privatne inicijative.
Izvor: Tanjug
