Izvor: S media, 28.Sep.2010, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I tašte na spisku nepokretnosti!
Optuženi, svedoci i advokati sve više liče na zvezde humorističkih serija nego na stranke u postupku. Različiti slučajevi dovode sudije i porotnike u situaciju da se smeju ili plaču. I naše sudnice mogu da budu odlična inspiracija za filmove ili televizijske serije poput onih holivudske produkcije.
Odlazak u sud, pogotovo u svojstvu tuženog, mnogi doživljavaju kao traumu; davanje iskaza, pokušaj da se tuženi odbrani od dela koje mu je stavljeno na teret i iščekivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << presude (oslobađajuće, podrazumeva se) u srpskoj praksi najčešće traju „odavde do večnosti”. Ali, dok su za neke stranke u postupku suđenja prava noćna mora, ima i onih koji se ludo zabavljaju slušajući izjave svedoka i optuženih koje su vrlo često na granici urnebesne komedije.
Strah, kao zvezda vodilja većine onih koji su prinuđeni da se pojave u istražnom odeljenju, očitava se prilikom prvog susreta sa sudijom. U Istražnom odeljenju Palate pravde još se prepričava kako je jedan od optuženih pokušao da se legitimiše:
- Zaboravio sam ličnu kartu, nemam ništa od dokumenata kod sebe, al' sve znam napamet; i kako se zovem, i kad sam rođen, i gde sam rođen, i kako sam rođen...
Posle predstavljanja, na pitanje sudije da izdiktira zapisničaru datum rođenja, potencijalni okrivljeni je kao iz topa odgovorio:
- 15. februara!
- A koje godine?
- Pa, svake godine...
A kada se završe istražne radnje i predmet bude dodeljen sudiji, komičnih situacija ima na pretek.
Premijera novog hita umesto saslušanja
Pošto je godinama izbegavao da se odazove na sudske pozive, poznati folk pevač udostojio se da dođe na ročište. Naviknut na poseban tretman gde god da se pojavi, tokom davanja iskaza smeškao se porotnicama (igrom slučaja, sve su bile žene) i gestikulacijom u „kung fu” stilu pokušavao da se odbrani od navoda tužbe, „hvatajući” na slavu.
Smrt u nastavcima
Buran kafanski vikend onemogućio je čuvenog beogradskog advokata da pogleda predmet koji ga je u ponedeljak ujutru čekao kao prvi radni zadatak te sedmice.
- Sudija, molim vas da odložite ovo ročište bar za deset dana, imam opravdan razlog – pokušavao je advokat da se izvuče.
- Šta je ovoga puta razlog, kolega? – pitao je sudija, koga pamćenje nije izneverilo; setio se da je isti advokat i pre mesec dana, takođe u ponedeljak, zatražio odlaganje ročišta.
- Znate, ovaj, preminula mi je majka – odgovorio je advokat, gledajući u pod.
- Čekajte, zar vaša majka nije preminula pre mesec dana? Imali ste kod mene drugi predmet i molili ste za odlaganje zbog majčine smrti – podsetio ga je sudija.
- Ne, niste me tad dobro razumeli. Prošli put je zamalo umrla, imala je infarkt, al' sad je umrla sasvim – odgovorio je advokat-boem.
Uzalud. Kad je shvatio da ga i sudija i porotnice bledo gledaju, ne verujući mu ni reč, pokušao je da im se dodvori:
- Ma, šta da vam pričam dalje? Nisam kriv, i gotovo! Siguran sam da biste više voleli da vam otpevam pesmu koja će se naći na mom novom albumu! Hit, garantovano, premijerno a besplatno!
Pošto sudija nije bila zainteresovana da tuženi u toj formi “propeva”, pevač je, vidno iznerviran, dreknuo:
- Gospođo sudija, tužena strana je mrtva za mene!
Sudijska replika ostavila je „zvezdu” bez teksta:
- Ali, gospodine, VI ste tužena strana!
Shvativši da trikovi kojima je pribegavao nisu “upalili”, junak ove priče je pokušao da “spasi stvar”:
- Gospođo sudija, prinuđen sam da tražim vaše izuzeće! Samo vas molim, ako to ne bude uvaženo, da znate da nemam ništa lično protiv vas!
“Siromah” vozi četiri automobila
Potezanje pitanja o imovnom stanju, pogotovo za one koji su bogatstvo stekli na sumnjiv način, gotovo uvek rezultuje psihološkom reakcijom koju je lako protumačiti; ljutnjom, neskrivenim besom, pa čak i svađom sa sudijom. Sve su to sigurni znaci da kuće, stanovi, automobili, firme, nisu pošteno zarađeni.
- Ko ste vi da mi zavirujete u džep? Šta vas briga koliko zarađujem? Jeste li plaćeni da me to pitate? – drznula se novokomponovana pevačica kada je sudija pokušavala da ustanovi realnu sumu novca za izdržavanje „zvezdinog” maloletnog deteta koje je ova velikodušno prepustila bivšem mužu.
Njen kolega pevač je na pitanje o imovnom stanju, odnosno o pokretnim i nepokretnim stvarima koje poseduje, sudiji odgovorio ovako:
- Od pokretnosti imam četiri automobila, al' su svi kupljeni na lizing, otplaćuje ih moja žena. Od nepokretnosti, mada smatram da je nepristojno što to pitate pa moram da vam otkrivam porodične tajne, imam taštu. Smestio sam je u Dom za invalide, da ima dobru i stalnu negu...
Bračne zavrzlame
U sudu u Šapcu jedan Rom odgovarao je za nasilje u porodici. Žena ga je tužila, na nagovor aktivistkinja nevladine organizacije, jer ju je istukao kad ju je uhvatio „na delu” sa komšijom.
Na kraju procesa preljubnica je, očigledno voljna da oprosti mužu batine, zatražila da razgovara sa njim pred sudijom i porotnicima:
- Sad da te nešto pitam: jesi imao bračne dužnosti kad si 'teo?
- Jesam – odgovorio je muž.
- A jesi imao bračne dužnosti kol'ko si 'teo? – nastavila je razgoropađena žena.
- Što jes', jes' – muž nije imao kud.
- E sad, da vas nešto pitam, sudija: je l' kažnjivo ako žena sama raspolaže s' višak? – zainteresovala se Romkinja i šokirala i porotu i aktivistkinje koje su je podržale da se sa mužem-nasilnikom razračuna sudskim putem.
Naravno, od razvoda nije bilo ništa.
Ušla je, znate, u neke ozbiljne godine, operisala je kuk, al' ta operacija nije prošla kako valja, pa se teško kreće... Žena je skoro nepokretna, pa sam jedva našao vezu da je smestim u odgovarajuću ustanovu...
Zgranuta porota nije znala da li da se smeje ili da plače. Ipak, na insistiranje sudije da odgovori gde živi, ista vidno uznemirena „zvezda” je objasnila:
- Imam kuću u unutrašnjosti i kuću u Beogradu, tu živim, ali to nisu moje kuće, mada su nekad bile. To su sad kuće moje žene, a ona me i izdržava. Ona je, znate, divno stvorenje, posvećena je kući i porodici 24 sata...
- Pa, od čega vas žena izdržava ako je 24 sata posvećena kući i porodici? Čime se vaša supruga bavi? – usledilo je logično pitanje advokata optužbe.
- Ona je, znate, domaćica, i to vrsna domaćica – ponosno je odgovorio optuženi.
Firmirani batinaš
Ipak, ni sudije nisu uvek precizne u postavljanju pitanja. Na suđenju vođi bande koja je pretukla dvojicu maloletnika, sudiju je interesovalo kojim predmetima je počinjeno delo, ali je pitanje nedovoljno jasno formulisao:
- Koju opremu ste imali kada ste nasrnuli na oštećene?
Oštroumni izgrednik se odlično snašao:
- Imao sam „Puma” trenerku i „Puma” patike. Uvek vodim računa da nosim kvalitetnu garderobu, nisam ja klošar k’o ovi klinci!
Advokatski „biseri”
U želji da klijentima izdejstvuju odbranu sa slobode, advokati često izlažu podsmehu i sebe i svoje branjenike. Jedna od takvih situacija dogodila se pre nekoliko godina u Kragujevcu. Uporan u dokazivanju teze da je kod njegovog klijenta u trenutku počinjenog krivičnog dela vladala amnezija (gubitak pamćenja), advokat ga je pitao:
- Kako pamtite?
- Pa, loše – izgovorio je okrivljeni unapred naučen tekst.
- Šta to znači? Znači li da zaboravljate – nastavio je advokat.
- Da, zaboravljam – potvrdio je klijent.
- A da li možete da nam date primer nečega što ste zaboravili? – pokušao je advokat da poentira.
Njegov kolega, u nameri da iznudi što detaljniji opis pljačkaša lokalne prodavnice, nije dovoljno pažljivo slušao šta je svedok govorio:
- Ponoviću šta ste rekli. Pljačkaš je, dakle, bio visok skoro dva metra, nosio je crnu kožnu, tamne farmerice i svetle patike, i imao je kratku bradu.
- Tako je – potvrdio je svedok.
Ipak, advokatu taj opis nije bio dovoljno slikovit i precizan:
- A da li je pljačkaš bio muškarac ili žena?
S. Moldovan
