Izvor: Blic, 28.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvala Beogradu
Hvala Beogradu
Tereza Salgeiro, prelepa pevačica benda 'Madredeuš' koji će 11. novembra nastupiti u Centru 'Sava', u intervjuu za 'Blic' priča o oproštajnoj turneji grupe, specifičnom odnosu 'Madredeuša' i publike i objašnjava zašto ne bi mogla da živi bez muzike. Da li su ovo oproštajni koncerti grupe 'Madredeuš'?
- Pokušavamo da pronađemo novi način za funkcionisanje grupe, od 1991. godine smo maltene stalno na turnejama, u međuvremenu smo i odrasli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i došao je trenutak da stanemo i zapitamo se kako da nastavimo dalje. Svi članovi benda imaju svoje ideje, svoja iskustva, ali ideja 'Madredeuša' je jedinstvena, i to je najvažnije. Osećam veoma jaku povezanost sa grupom, i ko zna, možda se ponovo okupimo. Uvek smo funkcionisali na ivici svojih mogućnosti i mogućnosti grupe. Svi imamo porodice i nije lako uskladiti privatni život i turneje. Međutim, nama je uvek bilo najvažnije međusobno poštovanje, jer ako smo iskreni jedni prema drugima, možemo da se suočimo sa svim problemima.
Turneja se zove 'Um amor infinito' ('Večna ljubav')...
- Jedina večna stvar u životu je ljubav. Jedino prava ljubav može da izvuče najbolje iz vas. Možemo da volimo na mnogo različitih načina, a na koncertu u Beogradu, gde smo uvek toplo primljeni, želimo da se zahvalimo publici na predivnoj podršci i bezgraničnoj ljubavi koju su delili sa nama svih ovih godina. Na vašim koncertima publika vas sluša skoro kao u transu...
- Ne mogu to da objasnim. 'Madredeuš' koristi malo ljudi na sceni, svi vide šta se dešava, publika učestvuje u građenju muzike i ljudi se koncentrišu na te momente u kojima muzika nastaje. Posetioci na našim koncertima osećaju muziku koja im omogućava da svako za sebe doživi novo iskustvo. Muzika je postala naš život, izvor inspiracije, ali najvažnije je da nas ljudi slušaju i vole našu muziku, a to je najlepša stvar koja može da se dogodi muzičaru. Jeste li se nadali ovakvom uspehu na početku karijere?
- Kada smo pre dvadeset godina počinjali u Lisabonu, nismo mislili da ćemo biti zajedno toliko godina i biti tako lepo primljeni od publike. Jer mi smo portugalski bend koji pravi originalnu muziku i pokušava da ljudima širom sveta priča o Portugaliji, našoj kulturi, što, iz našeg ugla, liči na fantaziju. Da li je slava promenila vaš život?
- Ne razmišljam mnogo o tome, ali cenim ono što smo postigli. Slava nije problem, zahvaljujući tome što smo postali poznati dobili smo šansu da proširimo publiku, ali u svakom trenutku morate znati kako da se nosite sa slavom - na primer, često smo u prilici da odbijamo ponude za nastupe, jer ne želimo previše da budemo odvojeni od porodica. Možete li da zamislite život bez muzike?
- Pokušala sam da zamislim takvu situaciju, ali bila bih veoma tužna. Muzika ima neverovatnu mogućnost da se uvek obnavlja, a nikad ne ponovi. Naravno, postoje i druge dimenzije postojanja, stvari koje daju smisao životu, međutim, volela bih da, pre svega, budem zdrava i dugo se bavim muzikom, jer me to čini srećnom. A imam i još mnogo da učim. Čuli smo da vam je ćerka najveći kritičar.
- Volim da pevam za nju. Ona sada ima osam godina i traži da joj pevam, nažalost, zbog obaveza to ne mogu da radim često. Nastupala sam pred 15.000, 20.000 ljudi, ali uspavati dete svojim glasom je nešto specijalno, neopisivo. Iskreno, moja ćerka zna ponekad da kritikuje moje pevanje, međutim, to mi ne smeta, jer od dece može mnogo da se nauči.
Aleksandar Novaković
