Izvor: Blic, 16.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grupa 'Ođila' ponovo svira
Grupa 'Ođila' ponovo svira
Na Savi, na krajnjoj tački keja sa novobeogradske strane, u ogromnom rečnom splavu-hangaru 'Nebeski šetač', već danima sakuplja se desetak ljudi i svakodnevno prelepi unutrašnji prostor ispunjen je zvukom ciganske i latino muzike. Verovali ili ne, nakon četrnaest godina, legendarna grupa beogradskog asfalta 'Ođila' ponovo je na okupu. Sve struje ove grupe koja je postavila ciganski zvuk u epicentar svog izvođačkog i pevačkog angažmana ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su u Beogradu. Igor je došao iz Holandije, Daša iz Italije, Boban i Sanja nisu se mrdnuli iz Beograda, rade kao 'Romano 4' sa Andrejom i Borisom, a pridružio se i gitarista Arsa, jedan od Đurinih 'Mornara'.
- Nije važno šta je bilo, bitno je šta će se desiti sa 'Ođilom' nakon dvadeset godina postojanja. Sve je spontano krenulo iz skadarlijske atmosfere, iz Narodnog pozorišta, bivše 'Rupe', 'Krsmanca', iz adadžijske atmosfere Beograda tih godina. Jeste, mnogo se pilo, ali se i govorila poezija, pričalo o lepim stvarima koje su nam svima mnogo značile, dobra pesma više nego novac - kaže u ekskluzivnom razgovoru za 'Blic' Igor Dunjić koji je u maju inicirao nove kontakte u grupi, tokom boravka u Berlinu, ansambla 'Romano 4'. Daša koja je svih ovih godina bila u Italiji i pevala ciganske pesme prešavši put od kafane do elitnih klubova, nije se tada pojavila u Holandiji, gde je Igor organizovao koncert 'Ođile', ali je sada u Beogradu i redovno dolazi na Savu.
- Vraćamo se domaćoj publici novogodišnjim koncertom koji bismo snimali tonski i vizuelno, u nekom od prostora Centra 'Sava'. Planirali smo da to veče bude skup svih naših zajedničkih muzičkih iskustava, ali bi centralno mesto činio originalni repertoar grupe. Idemo ka zvuku benda. Odsviraćemo par novih numera, biće zvuka od Brazila pa do našeg etna, a pokrićemo i rad svih struja 'Ođile' - obećava Igor dobru zabavu za samu Novu godinu. Razgovarali smo i sa Dašom i sa Sanjom, ali o tome drugom prilikom. M. Pavlović
