Izvor: Radio 021, 07.Dec.2015, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad gde su skoro sve žene u celibatu
Grad u zapadnoj Africi poznat je po tome što muškarci uglavnom odlaze na privremeni rad u Italiju.
Za sobom ostavljaju supruge, ne vraćaju se i po nekoliko godina, a nekad i nekoliko decenija. Reč je o gradu Beguedo u Burkini Faso, i ovo nije usamljen slučaj. U mnogim gradovima situacija je slična, piše BBC. Ono što je glavno pitanje jeste: šta rade njihove žene dok su oni hiljadama kilometara daleko?
Alimata Bara samo se osmehuje na to pitanje, a odgovor je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sledeći: "U celibatu smo sve te godine. Udala sam se sa 17 godina za 'Italijana'", kako ih popularno ovde zovu. Već sedam godina sam u braku, a zajedno smo proveli možda svega šest meseci", kaže ona.
Naravno, nije to život o kojem je sanjala: "Ali, kad se udate tako mladi, šta možete znati o životu? Vidite momka koji radi u Italiji, i u sekundi se zaljubite", kaže Alimata, poznata kao veliki šaljivdžija u svom mestu.
Ona je samo jedna od žena iz Begueda, grada koji se nalazi 230 km od Ougadougoua, prestonice Burkine Faso.
Nekada su se svadbe ovde pripremale mesecima. Međutim, danas pripreme traju svega nekoliko dana i sve se dešava u periodu kada muška populacija dolazi iz Italije. To je obično u avgustu ili decembru, i to dođu na svega nekoliko dana. Avgust i decembar su danas meseci kada se sklapa najviše brakova u Burkini Faso, ali i period kada devojke traže budućeg supruga. Najlepše haljine su rezervisane isključivo za ovaj period.
Alimata je, baš poput drugih žena, ostala u drugom stanju neposredno nakon venčanja. Njihova ćerka danas oca viđa samo na slikama.
Alimata kaže da je od venčanja supruga videla samo nekoliko puta. Prvi put je došao nakon tri godine, drugi put 2011. i treći put prošle godine. Iako njen suprug ima sve neophodne papire s kojima može da putuje, jednostavno ne može da priušti tako skup put.
"Ni u Italiji nije sjajno jer je sve teže naći posao", kaže Alimata i dodaje: "Jednostavno, ne može sakupiti novac za avionsku kartu do Burkine Faso". Na pitanje da li joj ikad dođe da pronađe drugog muškarca, ona kratko odgovara: "Ne, mi to ovde ne radimo".
To potvrđuje i Nematu, koja živi preko puta Alimate. I njen suprug radi u inostranstvu. Zapravo, više od polovine žena u Beguedu su u istom položaju. Iako im muževi obećavaju da će ih jednom odvesti sa sobom, samo retki to i učine. Naime, ekonomska kriza je takva da ni Evropa više nije obećana zemlja. Alimata je sve do 2008. godine verovala da će se odseliti za Italiju, međutim vremena su se promenila.
"Baš kad sam mislila da će me odvesti, došla je ekonomska kriza i on je ostao bez posla. S druge strane, život je tamo preskup za našu porodicu. Ovde u našem malom mestu je dosta jednostavnije: uzgajamo kukuruz, prodajemo ga i od toga živimo. Čak nam ni struja nije toliko skupa kao na Zapadu", kaže Alimata na kraju.
