Izvor: Blic, 16.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gola istina
Gola istina
Pomama skidanja za naslovne strane 'Plejboja' i drugih ilustrovanih mesečnika slične provenijencije, jeste jedan od detalja koji nas čini bližim savremenom svetu. Paradoksalno, golotinja sama po sebi, bradavice ili rašireno međunožje, ne zadovoljava više ni puki voajerizam niti ruši ikakav tabu. Žensko telo, ali ni muško, nije više nikakva tajna, kao što ni sam čin svlačenja pred objektivima fotoaparata ne predstavlja više nikakvu vrstu društvene hrabrosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Motivi za takozvano ginekološko slikanje ovoga puta nisu predmet priče - mnogo je zanimljivija glad publike za golim javnim imenima, za otkrivenim intimnim delovima tela koja imaju ime i prezime, za firmiranim grudima i zadnjicama.
Ta glad čini posao tako profitabilnim - gola osoba postaje osoba o kojoj se govori, i sa stanovišta njene kasnije ‘’prodaje’’ u javnom životu, erotska naslovna strana jeste svojevrstan ‘’poslovni’’ potez. Ali s druge strane, upravo je ta voajerska glad publike dokaz da sa tom stvari nešto nije u redu - ponekad izgleda kao da iščekivanje sledećeg para javnih butina koje će sevnuti na naslovnici, neodoljivo podseća na redovno posmatranje čitulja u ‘’Politici’’. To jest, na tihi stav - ‘’hvala Bogu, nisam ja’’. Odatle sledi zaključak da je svako skidanje za javnost neka vrsta društvene smrti, čak i onda kada izgleda da ona pokreće novi životni ciklus (ciklus slave) za skinutu zvezdicu.
Na simboličkoj ravni, radi se o potrebi publike da prisustvuje padu drugih ljudi. To jest, naslovne strane sa golim zvezdama jesu instant put za povećanje samopoštovanja kod onih koji golu istinu, za par stotina dinara, drže u svojim rukama.
I tako su karte pravilno podeljene - publika baštini samozadovoljstvo, a zvezda - ‘’pad’’ i novac. Pušenje ili zdravlje - odlučite sami.
